Tajna podzemnog mosta

Svaki put kad bi se śetio babe, obuzela bi ga velika tuga i oči bi mu se punile suzama. Odmah bi počeo misliti o nečem drugom, pa se tako i sad okrenu onome što se “događalo” oko njega. A nije se događalo ništa, tako da mu pogled poče lutati po zraku koji je treperio od žege; pa onda skliznu na jedri, zeleni orah, u dvorištu gradskog magazina. Zagleda se u tu tajanstvenu kuću pokrivenu sivim limom, niz koji su se cijedili crveni tragovi rđe. Zatvorenih, sivih željeznih škura, izgledalo bi da je i sama zaspala, da nije bilo balkona i zastakljenih drvenih vrata koja su na njega izlazila.

Poče zamišljati čega bi sve moglo biti u toj dobro zakatančenoj kući i śeti se američkih paketa koje je otac ponekad donosio kući. Śeti se slatkog i neobičnog ukusa čokolade i slanog putera iz zelenih konzervi, pa nesvjesno obliznu usta. Ośeti glad, iako je malo prije toga ručao uobičajenu “čorbu od krtole”, koju je bezvoljno pojeo, u suśedstvu, kod samohrane babe-Mite, koja se svemu čudila i na sve moguće žalila a posebno što više nema one “prave kave”, kao što je bilo prije rata.

Neočekivano, pažnju mu privuče orahova grana koja se nadvijala nad zarđalom ogradom balkona i istovremeno pomisli na granu od topole preko koje je tako lako ulazio u svoju kućicu. Pretrnu, ni sam ne znajući zašto, pri tom iznenadnom otkriću da pored željeznih škura na svim prozorima, na balkon izlaze baš ta jedna drvena, zastakljena vrata. Zadrhta pri pomisli da bi se preko grane mogao popeti na balkon i kroz mutna stakla baciti jedan pogled u unutrašnjost tajanstvene kuće iz koje su, pakete i ostale namirnice, uz pratnju milicije iznosili i po gradu razvozili uvijek isti ljudi.

Uzdrhta od uzbuđenja i straha, iako još ne bješe donio odluku da to i učini, ali je duboko u sebi već ośećao da je to gotova stvar, a osim toga glad ga više nije ostavljala na miru. Podiže se i kroz otvor kućice pogleda lijevo-desno da vidi ima li koga. Niđe ni žive duše. Čak ni mačke nije bilo na vidiku a učinje mu se i da ptice bjehu nestale, povukle se neđe u hlad i ućutale. Živnu tada i polako izađe iz kućice, preko grane sađe na hrapavi i vreli zid, osvrnu se još jednom i pogledaoko sebe. U jednom ćošku ugleda gomilu kamenja i niz nju oprezno siđe u dvorište zaraslo u trnovito žbunje i koprive.

Stablo oraha bilo je pravo i glatko. Izvuče kaiš, zakopča ga praveći obruč koji stavi oko bosih stopala i poče se peti uz orah, neprestano se osvrćući. Kaiš mu je pomagao da se ne okliza niz glatku koru oraha, pa ubrzo stiže do račve, odakle se hitro uspuza uz granu koja se, pod njegovom težinom savi i osloni na ogradu balkona, tako da se njeno opasno ljuljanje zaustavi i on ubrzo nađe na balkonu, đe hitro čučnu i stade pažljivo osmatrati okolinu. Vidjevši da ga i krošnja od oraha štiti od pogleda, ośeti se sigurnijim, te se uspravi i pognut priđe vratima, pa se, zaklanjajući oči šakama, napregnuto zagleda u tamnu unutrašnjost.

Dugo je trebalo dok mu se oči ne privikoše na tamu, a onda poče da razaznaje obrise nekakvih vreća, kutija i sanduka. Opet je bio na istom, jer su sanduci i kutije i dalje krili tajnu koju je tako žarko želio da otkrije. Bio je razočaran i već šćede da se okrene i što prije nestane sa toga balkona na kome nije imao što da traži.

Ne razmišljajući, ljutito uhvati potamnjelu mesinganu kvaku i pritisnu je, istovremeno se ramenom oslanjajući na vrata. Učini mu se da ona malo popustiše. Ponovo pritisnu kvaku i na vrata se nasloni svom težinom. Opet mu se učini da popuštaju. Uzbuđen, poče ramenom sve jače navaljivati na natrula vrata, sve dok se, odjednom, ne začu lomljava vrata koja se naglo otvoriše te nezadrživo uleće u mrak, obarajući nekakve predmete koji se skotrljaše preko njega.

Ukočen od iznenađenja i straha, oslušnu da li se ko približava. Nekoliko trenutaka ostade nepomičan, pa se onda poče uzdizati, razmičući nekakve kartonske kutije koje, na sreću, bijahu prazne. Odmah zatvori balkonska vrata, čiji zaponci bjehu ispali iz razmrvljenog betonskog praga. Oprezno krenu između naslaganih paketa i drvenih kutija ispisanih velikim crnim brojevima i slovima. Dođe do drvenih skala koje su vodile u dubinu đe je mrak bio mnogo gušći. Pogleda u tamnu dubinu pa se onda ponovo vrati popadalim praznim kutijama, pokušavajući da ih vrati na njihova prvobitna mjesta. Već donekle umiren, okrenu se naslaganim paketima i poče prepoznavati slova i brojeve. Odluči se za jedan manji, ali se on ne dade izvući. Donese par sanduka, pope se na njih, te skide jedan sličan paket sa vrha naslagane gomile.

Polako otvori kartonsku kutiju u kojoj otkri drugu, impregniranu voskom, pa već znajući što bi moglo biti u njoj, polako je otvori, otkrivajući uredno složene limene kutije i konzerve tamno zelene boje, u kojima su se nalazile svakovrsne đakonije. Bilo je u njoj svega; konzervi sa nekakvim žutim sirom, četvrtastih konzervi slanine izrezane u tanke kaiševe, malih okruglih konzervi sa kakaoom u prahu i pudingom čudnog izgleda i konačno lijepo složenih tabli čokolade, umotanih u srebrnasti papir koji je metalno šuštao pod prstima.

Odluči da ništa ne otvara, dok se ne nađe u kućici na drvetu, pa radoznalo stade gledati čega sve ima u prostranoj tamnoj prostoroji. Već naviknut na polumrak, mogao je viđeti da ima mnogo toga. Gomile odjeće ležale su tu i tamo dok su sa zidova visili grozdovi obuće. U jednom uglu je bio naslagan školski pribor; sveske i kutije sa olovkama i gumicama, pa čak i kesice pune šarenih klikera. Ugleda crvenu loptu od gume i čežnjivo je uze u ruke ośećajući njenu elastičnu jedrinu na svojim dlanovima, pa je onda uzdahnuvši vrati na svoje mjesto. Bilo je tu svega i svačega, ali on nije pomišljao od toga nešto uzme, jer bio je, tako bolno svjestan da bi ga to odmah otkrilo.

“Prava Ali-Babina pećina”, pomisli uzbuđeno, ali se u istom trenutku śeti da je na zabranjenom mjestu i užurbano krenu ka balkonu noseći paket pod rukom. Kako se ne bi odmah otkrilo da je neko ulazio, pažljivo očisti mrve betona i istom brižljivošću zatvori vrata za sobom. Kartonski paket baci u gusti žbun, đe on pade uz potmuli zvuk. Začas se nađe u dvorištu i brzo, ne obraćajući pažnju na koprive koje su ga žarile, zgrabi paket i u njega nagura poispadale konzerve, pa se hitro preko gomile kamenja uspentra na betonski zid. Osvrnu se i brzometno otrča preko zida do grane kojom se izlomata i glavačke sruči u usku kućicu.

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18