Tajna podzemnog mosta

U suton, pokupiše svoj nenadni plijen i konačno, šunjajući se, odoše u mračno potkrovlje šupe, đe kutije odložiše među ostalu starudiju. Tek tada viđeše smotuljak žice i śetiše se za čem im je sve to trebalo. Pade dogovor, da se śutradan, nakon škole, odmah pođu do pomenutog bunkera i izvide situaciju. Ako je u pitanju stvarno nekakva mina ili slična naprava, moraće da dobro pripaze da ne stradaju. Dogovoriše da će uz pomoć one žice pokušati da tu napravu ili iščupaju ili će ona eksplodirati ali tako da im ne naudi. Smotuljak žice im je izgledao dovoljno dug da cijelu rabotu izvedu sa sigurnog rastojanja. Potreban im je bio još komad deblje žice kako bi mogli napraviti kuku kojom bi tu napravu mogli zakačiti. To nije bio veliki problem jer je takvih komada žice bilo dovoljno u starudiji, čega je potkrovlje bilo puno.

Śutradan, kako su se bili i dogovorili, hitro se ispentraše do okruglog bunkera zapetog na vrh jedne stijene i sa strahom proviriše kroz oniska vrata. Na prašnjavom podu se naziralo plitko udubljenje iz kojega je virio zaobljeni ćošak metalne kutije obojene tamno zeleno. Polako se približiše, napeto gledajući kako bi tu kutiju mogli zakačiti na onu pripremljenu kuku od debele žice. Odlučiše da krak one kuke oprezno zabiju uz ivicu kutije i da je, uz pomoć one savitljive telefonske žice, pokušaju pokrenuti iz ležišta. Dok su im srca lupala u osušenim grlima, polako zategoše savitljivu telefonsku žicu. Zategnuta žica je opasno federirala, stalno prijeteći da se prekine, tako da su povremeno popuštali i zatezali, očekujući da se tajanstveni predmet konačno pomakne. Kad se već bjehu pomalo i umorili od tog uzaludnog zatezanja, već donekle oslobođeni prvobitnog straha, nestrpljivo počeše sve jače potezati žicu koja se odjednom otpusti a željezna kuka izleće kroz niska vrata i zazvoni među stijenama.

Nakon što se oporaviše od iznenađenja i straha, priđoše niskim vratima, oprezno pogledaše u mrak bunkera i ugledaše kutiju koja je iz prašnjavog udubljenja virila cijelom jednom stranicom, na kojoj su se viđela dva ovalna prstena. Polako priđoše i onu žičanu kuku zakačiše za jedan od prstena a zatim opet uhvatiše zaklon među stijenama. Ponovo stadoše zatezati žicu, ovoga puta sa još više napetosti i uzbuđenja, očekujući da se nešto dogodi, no žica je ostajala stalno jednako zategnuta dok su se njima usta sušila od straha i srce divlje tuklo u stegnutom grlu.

Odjednom, žica se naglo otpusti ali ona žičana kuka ne izleće iz bunkera, te oni jedan trenutak ostadoše u očekivanju i poslije nekog vremena oprezno priđoše vratima kroz koja razaznaše četvrtastu limenu kutiju sa rukohvatom, koja je više ličila na mali kofer nego li na kakvu eksplozivnu napravu. No, ipak se ne usudiše da uđu i iznesu tajanstveni predmet, već odlučiše da ga iz zaklona, onom žicom, izvuku iz bunkera i puste da padne niz one stijene, kako bi bili sigurni da nije opasan.

Pošto kutija muklo zazvoni niz obližnje stijene, shvatiše da u njoj nešto ima, te pođoše za nju i iznesoše je na zaravan pred bunkerom da bi viđeli što ona sadrži. Zgledaše je u napetom očekivanju, još uvijek neodlučni, dok ih je radoznalost nagonila da ipak pokušaju. Nakon što kutiju ispitaše sa svih strana, viđeše da oni prsteni predstavljaju zaponce brave kojima je kutija bila zatvorena i shvatiše da ih treba pritisnuti na suprotnu stranu kako bi se kutija dala otvoriti. Tako i učiniše, te se poklopac odškrinu. Još uvijek u strahu da bi se nešto moglo dogoditi, odlučiše da onu kuku zakače i njom, iz zaklona, pokušaju podignuti poklopac. Polako zakačiše kuku za jedan od onih prstena i pođoše u zaklon, oprezno povukavši žicu. Začuše zvonjavu poklopca i kuke, te s olakšanjem priskočiše kutiji koja je, otvorena, ležala pred njima i sa strahom pogledaše njen tajanstveni sadržaj.

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18