Pogled na crnogorsku arhitekturu 20. i 21. stoljeća
To se najviše ogleda u dijelu (jednom od »manira«) današnjeg internacionalnog stila, kojemu ću ovđe dati naziv: »post-post-modernistički-neo-kubizam« (može i: »post-post-modernistički-neo-purizam«). Upravo napisano važi za Le Corbusier-ove »zasluge«.
Mies van der Rohe ima druge – takođe ogromne »zasluge«.
Pod ovijem umetnutijem: »post-modernistički«, naravno, ne podrazumijevam stilske odlike i likovne karakteristike, no isključivo – vremensku odrednicu.
Želim ugrabiti i ovđe uđenuti svoje subjektivno razmišljanje/stav, da je: glede na naš – zemljopisno i kulturološki – mediteranski prostor (a vaskolika Crna Gora je prije svega Mediteran – i to nikad (ni na tren) ne smijemo smetnut’ s uma), uz sve ono bitno što Mediteran za arhitekturu »znači«, kao i – naše tradicionalno vernakularno graditeljsko nasljeđe (arhitektura – čistih kubusa (lišena detalja), jednostavnosti i lakog sagledavanja-čitljivosti) – »post-post-modernistički-neo-kubizam«, kao dio savremenog internacionalnog stila – najbliži ovdašnjoj »istini u arhitekturi«.
A, što je to »istina u arhitekturi«(?) – tema je za posebnu i podrobnu stručnu debatu na akademskom nivou.
Na śeveru Crne Gore, kose krovne ravni su (skoro) neizbježan vidljivi elemenat arhitektonskog sklopa, što, naravno, niđe ništa ne mijenja u smislu »kubistički« jasnog oblikovanja volumena – samo, eto, ne šćah ovo preskočit’.
Znači, niko – ni sjajni: Frank Lloyd Wright (Frenk Lojd Rajt) ili Alvar Aalto (Alvar Alto) ili Ieoh Ming Pei (Jo Ming Pej), etc. – nije ostavio tako moćan slijed kao Le Corbusier i Mies van der Rohe.
Vazda će biti inventivnih individualaca koji će stvarati svoj likovni izraz u umjetnosti o kojojzi ovđe zborim-pišem i, koji će, više ili manje, imati »nasljednike« u arhitekturi – dok neki pomeđu njih (što je realno) vrlo teško ili nimalo – jer je to prosto nemoguće.
Naravno, vazda će biti i onih, i to svjetski čuvenih, poput Philip Johanson-a (Filip Džonson), koji će uspješno »voziti slalom u arhitekturi« i priklanjati se »modnim muvama« kako budu »nalijećale«.
Ima (i danas) nazočan i pođeko takav ko stvara-gradi »svoje« kuće (i) na crnogorskom prostoru. To su oni koji nijesu dosljedni u struci – ili – neprestano promjenama naredni i skloni – »internet-ski pomodari«!
Bio jednom jedan ”majstor ili zanatlija”, koji je bio (baš ono) dosljedan u struci. Jednu te istu arhitekturu (arhitekturu sa zajedničkim imeniteljem) – stvarao je dugih čak: 7 i po decenija(h). Ime mu je Oscar Niemeyer (Oskar Nimajer). Može njegova arhitektura nekome biti jako dobra, a opet nekome drugome manje i/ili obrnuto od dobre, ali – upravo je bilo riječi (samo) o ”kreativnoj dosljednosti” u struci – što je, valjda, suprotno od ”kreativnog svaštočinstva”.
No, ovo prvo je odlika (samo) – ”Velikih arhitekata”!
Kad je riječ o inventivnim individualcima koji tvore svoj i istodobno jedan pomeđu planetarnih likovnih izraza u arhitekturi – onda će sve i dalje izgledati kao i dosadašnja iskustva-praksa.
»MAXXI Museum« – Rim, Italia (Zaha Hadid)
Recimo – Zaha Hadid nakveči (isturi-izbači) onaj »velji komat volumena s’ ramom« povrh »MAXXI Museum«-a u Rimu – i na svakoju se stranu počne podobno (slično) činjeti. Na m pane prvome nekome (ne mogu se śetiti kome) da: malo »promuti« i ispoševa otvore (raznih dimenzija i proporcija) po fasadama; (iznova) uvede one »obruče« (puno-prazne horizontalne pasove duž fasada); … – i ideje im planetarno planu.
Ili, osmisli-izgradi nešto osobito »a novo«: Norman Foster, Santiago Calatrava (Santijago Kalatrava), etc. – i potom počinju »pokušaji« plagiranja.
Kratki URL: https://zrcalo.me/?p=6798
Objavio Urednik
dana ožu 17 2019. u kategoriji Arhitektura, Śećanja, Stav.
Možete pratiti sve u vezi ovog teksta putem RSS 2.0.
Ako želite, prokomentarišite ovaj tekst