Ivanov
PRVI ČIN
Park na imanju Ivanova. S lijeve strane fasada kuće sa terasom. Jedan prozor otvoren. Pred terasom širok poluokrugao prostor od koga vode – pravo i desno – aleje u park. S desne strane pletene fotelje i stolovi. Na jednom stolu gori lampa. Smrkava se. Kad se zavjesa digne, čuje se kako u kući uvježbavaju duet za klavir i violončelo.
I
Ivanov i Borkin.
Ivanov śedi za stolom i čita knjigu. Borkin, u velikim čizmama, s puškom, pojavljuje se u dubini parka; on je pripit; spazivši Ivanova, prilazi mu na prstima, i stigavši do njega, nišani mu u lice.
IVANOV (spazivši Borkina, zadrhti i skoči): Mišo, kakve su to stvari… uplašili ste me… Ja sam ionako već nervozan, a vi još zbijate loše šale… (Sijeda.) Uplašio me, pa se još i raduje…
BORKIN(smije se): Dobro, dobro… oprostite, oprostite (Sijeda pored njega.) Neću više, neću više… (Skida kapot.) Vrućina je. Vjerujete li, dušo moja, da sam za neka tri sata prešao sedamnaest vrsta… Mrtav sam umoran. Pipnite kako mi kuca srce…
IVANOV(čitajući): Dobro, docnije…
BORKIN: Ne, ne, pipnite sada. (Uzima njegovu ruku i stavlja je na svoje grudi.) Čujete li? Tapa-tapa-tapa. To znači da imam srčanu manu. Svakog trenutka mogu naprasno umrijeti. Čujte, hoće li vam biti žao ako umrem?
IVANOV: Ja čitam… docnije…
BORKIN: Ozbiljno, hoće li vam biti žao ako umrem? Nikolaju Aleksejeviču, hoće li vam biti žao ako umrem?
IVANOV: Ostavite me na miru!
BORKIN: Dragi moj, recite: hoće li vam biti žao?
IVANOV: Meni je žao što vonjate na rakiju. To je, Mišo, odvratno.
BORKIN (smije se): Zar vonjam? Neobična stvar… Uostalom, nije to ništa neobično. Sreo sam u Pljesnicima istražnog sudiju; priznajem, popili smo po jedno osam čašica. Nego, ozbiljno, piće škodi zdravlju. Šta mislite, je l ‘ da da škodi? A? Škodi?
IVANOV: Ovo je već neizdržljivo… Razumite, Mišo, to je maltretiranje…
BORKIN: Dobro, dobro… praštajte, praštajte!… Neka, neka, samo śedite. (Ustaje i polazi) Čudan svijet, čak ne možeš ni da porazgovaraš. (Vraća se.) Aha! Samo što nijesam zaboravio… Molim vas osamdeset dvije rublje!…
IVANOV: Zašto osamdeset dvije rublje?
BORKIN: Treba śutra da isplatim radnike.
IVANOV: Nemam.
BORKIN: Hvala lijepo! (podražava ga.) Nemam… A treba isplatiti radnike? Je l da da treba?
IVANOV: Ne znam. Danas nemam ništa. Pričekajte do prvog, dok primim platu.
BORKIN: Eto, izvolite, razgovarajte s ovakvim ljudima!… Radnici neće doći po novac prvog, nego śutra izjutra!…
IVANOV: Pa šta sad da radim? Pa dobro, sijecite me, koljite… Vi imate odvratan običaj da me salijećete baš onda kad čitam, pišem ili…
BORKIN: Pitam vas: treba li isplatiti radnike ili ne? Šta da razgovaram s vama?… (Odmahe rukom.) I to su mi neke spahije, đavo ih znao, zemljopośednici… Racionalna privreda… Hiljadu jutara zemlje… a u džepu ni prebijene pare… Ima podrum za vino, a nema vadičep…. A ja ni pet ni šest, prodaću śutra trojku! Bogomi! Ječam sam zelen prodao, a śutra ću prodati i raž. (Šeta po pozornici.) Mislite da ću se ustručavati? Je l da? Varate se, nijesam ja takve sorte…
II
Isti, Šabeljski iza pozornice i Ana Petrovna
Glas Šabeljskog iz kuće: „Sa vama se ne može svirati… Imate manje sluha nego punjena štuka, a udar strahovito rđav.“
ANA PETROVNA (pojavljuje se na prozoru): Ko je to ovđe maločas razgovarao? Jeste li to vi, Mišo? Što tako šetate?
BORKIN: Kako da ne šetam kad razgovaram Nicolas – voilà!
ANA PETROVNA: Slušajte, Mišo, naredite da se donese sijeno na kroketsko igralište.
BORKIN(odmahne rukom): Puštite me, molim vas…
ANA PETROVNA: Kakav je to ton!… Taj ton vam nikako ne odgovara. Ako hoćete da vas vole žene, nemojte se nikad pred njima ljutiti i ne pravite se ozbiljni… (Mužu.) Nikolaju, ajde da se valjamo po sijenu!…
IVANOV: Anjuta, tebi škodi kad stojiš kraj otvorenog prozora. Skloni se, molim te… (Viče.) Ujače, zatvori prozor!
Prozor se zatvara.
BORKIN: Ne zaboravite još i to da kroz dva dana treba platiti interes Lebedevu.
IVANOV: Znam. Danas ću otići do Lebedeva i zamoliću ga da pričeka… (Gleda na sat.)
BORKIN: Kada ćete poći?
IVANOV: Odmah.
BORKIN (živahno): Stanite, stanite!… Danas je, čini mi se, Šuročkin rođendan… Ta-ta-ta… A ja sa zaboravio… Baš ništa ne pamtim! (Skače.) Idem, idem… (Pjeva.) Idem i ja. Idem časkom da se okupam, prožvakaću malo papira, popiću tri kapi amonijaka i… opet mogu iz početka. Dragi moj Nikolaju Aleksejeviču, srce moje, anđele duše moje, vi se stalno kidate, jadate, stalno ste neraspoloženi, a mi bismo zajeno mogli čuda da napravimo! Radi vas sam spreman na sve… Hoćete li da se radi vas oženim Marfuškom Babakinom? Pola miraza vama… Upravo, kako pola, uzmite cio!…
IVANOV: Ne lupajte svašta…
BORKIN: Ja to ozbiljno! Hoćete li da se Marfuškom oženim? Miraz dijelimo… Uostalom, zašto vam to govorim? Zar vi možete razumjeti (Podražava ga.) „Ne lupajte svašta“. Vi ste dobar čovjek, pametan, ali nemate onu žicu, nemate, razumijete, onu širinu… Da mi je da napravim zvek da se i đavolima smuči… Vi ste psihopata, jado, da ste normalan čovjek… za godinu dana imali biste milion. Na primjer, sada da imam dvije hiljade trista rubalja, za dvije neđelje imao bih dvadeset hiljada. Ne vjerujete? I to su gluposti… Dajte mi dvije hiljade trista rubalja i ja ću vam za dvije neđelje donijeti dvadeset hiljada. Na onoj obali Ovsjanov prodaje jednu njivu, baš prema našem imanju, za dvije hiljade trista rubalja. Ako kupimo tu njivu, obije obale biće naše. A kad obije obale budu naše, onda mi, razumijete, imamo pravo da zagatimo rijeku. Zar ne? Da sagradimo vodnenicu, i čim objavimo da ćemo podići branu, svi koji su na donjem toku rijeke udariće u graju, a mi ćemo im odmah: komenzi-hir ako želite da ne bude brane, platite. Razumijete? Fabrika Zarevskog daće nam pet hiljada, Koroljkov tri hiljade, manastir pet hiljada…
IVANOV: Mišo, sve su to trikovi… Ako nećete da se svađate sa mnom, zadržite ih za sebe.
BORKIN(sijeda za sto): Bogomi!… To sam mogao misliti! I sami ništa ne radite, i meni ne date da radim…
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22
Kratki URL: https://zrcalo.me/?p=7777
Objavio Urednik
dana lis 24 2019. u kategoriji Biblioteka, Drama.
Možete pratiti sve u vezi ovog teksta putem RSS 2.0.
Ako želite, prokomentarišite ovaj tekst