Kad čopor spopadne čovjeka

Milo: Zašto se uporno držite činjenica života?

Lalić: I u prvom svjetskom ratu, i u drugom, znalo se ko je ko, ko je ispravan a ko neispravan. Znalo se ko je špijun. Znalo se za svačija djela i nedjela i govorilo se: pisaće neko o ovome, čuće se o ovome. E, ja sam taj koji je pisao. Mnogo negativnih ličnosti opisao sam pod njihovim pravim imenima, jer ja sam se svetio.

Milo: Kako je vaše gledanje na našu kritiku. Kakva je kritika u ovoj zemlji?

Lalić: Lično ne bih mogao da se požalim, moje su knjige, sve do poslednje prikazivane od jednog dijela kritičara i prećutkivane od drugog. Ipak to nije dovoljno da budem zadovoljan našom kritikom. Čini mi se da se ona lagano buržoazira i uspješno parazitira. Spolja izgleda da su naši mnogi kritičari verzirani i učeni ljudi. Oni se tako prikazuju hvatajući se za sve novije filozofske pravce i sudeći o našim knjigama prema propisima i dogmama tih nama često tuđih pravaca. Često se desi da oni o knjizi nemaju vremena ni prostora da nešto dublje i sadržajnije kažu; ponekad izgleda da oni knjigu o kojoj pišu nijesu ljudski ni pročitali – odnekud je iskrsnuo neki nov pravac, pa su požurili da se njime pozabave, i da njegovim metrom, citatom ili izvodom knjigu isprate. Sve pravce i ne-pravce poštuju i prate, samo marksizam ignoiršu. A ta ignorancija našoj kritici ne pomaže, no naprotiv.

Milo: Da li je marksizam prevaziđen?

Lalić: Marksizam se ne može prevaziđe. On živi sa životom, razvija se sa životom i društvom. To je najbudnija, sa stvarnošću povezana, na vazda živoj stvarnosti zasnovana ljudska misao.

Milo: Postoji pojava slabih pisaca, malih stvaralaca, koji su se, zarad karijere, počeli zaklinjati u marksizam.

Lalić: Takvih je nekad bilo ali ih već davno nema. Mnogo je više odricatelja. Ali ne čudi me što ima i onih koji odsustvo talenta uzalud pokušavaju da nadoknade verbalnom odanošću marksizmu. Život je to, a u životu ima svega i svačega, ponajviše snalaženja i gubljenja.

Milo: A marksistička estetika, postoji li ona? Neki tvrde da je to maglovit pojam, neuhvatljiv.

Lalić: Ja mislim da ima dva razloga za tu tvrdnju. Jedni polaze od toga da ni marksizam ne postoji i da bi bolje bilo da nije ni postojao. Istina je da oko marksističke estetike ima nešto nedoređeno, nedorađeno ili nedorađivano, ali šta je u jednoj živoj filozofiji dorađeno?

1 2 3 4 5

Kratki URL: https://zrcalo.me/?p=3805

Objavio dana nov 30 2010. u kategoriji Razgovor. Možete pratiti sve u vezi ovog teksta putem RSS 2.0. Ako želite, prokomentarišite ovaj tekst

Ostavi svoj komentar

Prijava | Administrator SPETROV