Antigona
ANTIGONA: Ako hoćeš ti, izdajnica, neću biti ja.
ISMENA: Ipored Kreontove zabrane?!
ANTIGONA: On nema prava od mojih da me odbija i odvaja.
ISMENA: Oca, śeti se, Edipa, u kakvu sramotu pade omražen kad zla svoja otkri sam, pa zbog njih sam rukom sebi oba oka iskopa! Majke naše, śeti se! Ona, Edipova majka, a i žena užem sramno skonča život svoj! A treće, obadva nam brata Eteoklo, Polinik u jednom danu padoše kad jedan drugog bratskom rukom ubiše! Nas dvije smo same sada ostale, najgora smrt nas čeka ako ne poslušamo carsku odluku i vlast. Antigona, žene smo, nećemo s muškarcima se boriti. Ja, moliću se pokojnicima nek’ oproste, jer sve ovo jači nameću, i poslušaću vlast. Pokušati nešto nad snagu svoju – nije pamet nikakva.
ANTIGONA: Kad bi i pristala, ta pomoć tvoja ne bi bila od srca. Misli kako hoćeš, ja ću onoga sahraniti, i s njime, u grobu leći ću, sa svetim grijehom. Moram duže vremena da donjem svijetu ugađam na ovome. A ti, čini kako te je volja…
ISMENA: Ne činim ništa nepošteno. A i nisam ja tako sposobna da prkosim…
ANTIGONA: Izgovaraj se koliko hoćeš, a ja sad idem grob da naspem bratu dragome…
ISMENA: Antigona! Stradaćeš!
ANTIGONA: Za sebe brini i svoj slučaj popravljaj!
ISMENA: Bar nikom ne govori ništa o tome, a i ja tako ću!
ANTIGONA: Mnogo draža bićeš mi ako svima kažeš to.
ISMENA: Za stvar krv što ledi srce gori ti!
ANTIGONA: Ja znam kome treba godit’ najviše.
ISMENA: Ali tražiš to što se ne može.
ANTIGONA: Pa dobro, kad me snaga izda, prestaću.
ISMENA: Ni počet’ ne treba što biti ne može.
ANTIGONA: Kad tako govoriš, mrzim te, kraj pokojnika s pravom omrznuta ležaćeš. Pusti mene, i moj pusti nerazum. Ja neću stradati, a plemenita da ne zadesi me smrt.
Kratki URL: https://zrcalo.me/?p=1266
Objavio