Antigona
Sofokle
Antigona
prijevod:
Miloš N. Đurić
adaptacija i jezička obrada:
Žanina Mirčevska
Lica:
ANTIGONA
KREONT
ISMENA
HEMON
STRAŽAR
HOROVOĐA / TIRESIJA
ANTIGONA: Ismena, sestro moja rođena, znaš li jad – što zbog Edipa – Bog ga ne učini nama živima, nama potomcima Edipovim? I sad opet, car naredbu cijeloj zemlji izdade? Da li znaš ili ne znaš da se zlo za drage naše sprema k’o za dušmane?
ISMENA: Antigona, bez oba brata ostale smo, jedan drugog u dan jedan ubiše. Od tada ništa više nisam čula ja, ni da sam srećnija, a ni nesrećnija.
ATIGONA: Znam! Ne cvili! Pozvah te ovamo da ti kažem nešto nasamo.
ISMENA: Šta te uznemirilo?
ANTIGONA: Kreont je jednom bratu našem čast groba dao, a drugome uskratio. Eteokla je, po zakonu i sudu pravednom u krilo zemlji dao, na onom svijetu da ga mrtvi poštuju, a Polinika naredio je, bez plača i bez groba da ga ostave, da bude sladak plijen gladnim pticama. Suprostavi li se na to ko, po naredbi ga stiže smrt pod kamenjem. Stvar tako stoji. A sad ti pokaži da l’ se rodi, il’ se izrodi.
ISMENA: Kad tako stvar stoji šta bih mogla ja tu da vežem ili odvezujem?
ANTIGONA: Kaži, trud i muku sa mnom dijeliš li?
ISMENA: Šta namjeravaš, Antigona?
ANTIGONA: Da i ti sa mnom brata mrtvog sahraniš.
ISMENA: Sahraniti ga misliš? I pored zabrane?
Kratki URL: https://zrcalo.me/?p=1266