Don Žuan u Sohou – prva dva čina

Meti: Da. (Pauza.) Kako to mislite?

 

DJ: Zar Adam ne bi želio da živimo na radostan način koji slavi život, kako je i on živio?

 

Meti: On nije mrtav.

 

DJ: Kako on živi. Njegov ośećaj za avanturu, njegovo instinktivno razumijevanje sadašnjeg trenutka i strašne neizvjesnosti. (Ponovo.) Mmmm! Želim da vas utješim noćas.

 

Meti: Vi…

 

DJ: Adam ne može. Večeras ću ja biti on, za vas.

 

Meti: Št… šta… ?

 

DJ: Hajde da napustimo ovo mjesto koje miriše na smrt. Hajde da se vratimo u hotel…

 

Meti reaguje.

…I plačemo i žalimo i gledamo izlazak sunca, biće to naša utjeha dok stojimo zagrljeni.

 

Meti: Želite da me zagrlite?

 

DJ: Ako vi to želite, onda da, držaću vas u zagrljaju cijele nooooooooooooooooći.

 

Meti zuri u njega, nije sigurna šta se događa. Onda DJ-a obuzima još jedan grč zadovoljstva koje mu pruža Loti. On ga ponovo prikriva čudnom, jodlujućom serenadom.

Ja ću vas o…o…o…o…obujmiti.

 

Meti pokušava da shvati ovo bizarno ponašanje.

Meti: Mislim da ste doživjeli veliki šok. Od toga čovjek počne da se ponaša… čudno. Znam, znam da ste vi vozili čamac, ali ne treba sebe da krivite. Ljekari su ovđe stvarno dobri, možda bi, izvinite, možda bi sedativ mogao da vam pomogne.

 

DJ (Iznenadno glasno, duboko stenjanje zbog zadovoljstva): Uuuuuuuuuuuh!

 

Meti: Molim?

 

DJ: Uuuuuuuuuuuuuuuuuh! Izvinite – priśećam se  nesreće. Uuuuuuuuuuuuuh!

 

DJ ponovo obuzdava Loti.

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23

Kratki URL: http://zrcalo.me/?p=1023

Objavio dana jan 1 2011. u kategoriji Drama. Možete pratiti sve u vezi ovog teksta putem RSS 2.0. Ako želite, prokomentarišite ovaj tekst

Ostavi svoj komentar

Prijava | Administrator SPETROV