Don Žuan u Sohou – prva dva čina
Kolm: Pakao postoji.
Sten: Oh, ne podgrijevajte mi nade.
Kolm: Pakao postoji. (Vadi mobilni.)
Sten: Ooh, ja joj ne bih rekao!
Kolm: Prisiljen sam.
Sten: Ko vas prisiljava?
Kolm: Sve što je pristojno i pravedno. Zar nemaš moralni kodeks?
Sten: Naravno da imam, samo mi je teško da ga poštujem kad je on u blizini.
Kolm telefonira.
Nemojte da joj kažete – nije trebalo da vam kažem – sad ću ja biti kriv!
Kolm: Kako možeš da se udružiš sa ovim ljigavcem? Zar se ne stidiš sebe?
Sten: Da!
Kolm: ONDA POKAŽI TO, ČOVJEČE! Ti si sramota, ti si zlikovac, baš kao i on.
Sten: Hej, nema potrebe za tim. Ja sam na vašoj strani!
Kolm: Gnjida! Svaki tvoj djelić je pokvaren, ti si moralna crna rupa!
Vraća telefon u džep, nije dobio koga je zvao.
Oh, gnijev moje porodice biće strahovit. Jesi li upoznao mog polubrata?
Sten (u stranu): Misli na Zlog Aloišusa.
Kolm: Osvetiću vam se obojici. Neće imati milosti. Posebno ne za njegovog – njegovog roba.
Sten (bijesno): Ja NISAM rob, ja sam plaćeni službenik.
Kolm: Ti samo rintaš.
Sten: Ne, ja sam plaćen da omogućim i olakšam njegov način života. Ja sam čuvar Blekberija. (Pokazuje ga) Imam ovđe 5000 brojeva!
Kolm: Ti nisi ništa više od muve na usranom konjskom dupetu! Moj brat i ja bićemo rep koji udara tu muvu. I tog konja!
Sten: Oh, odlazite – i odnesite svoje grozne metafore sa sobom.
Kolm (izlazeći): Vratiću se!
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23
Kratki URL: https://zrcalo.me/?p=1023
Objavio