Vrijeme gladnih i žrtvovanih
Na dan naše Velike Gospođe bio sam na krsnoj slavi moga zemljaka Iva Tučevića. Vrćući se sa ove gozbe u četvrtak 16. avgusta u 6 časova izjutra, primijetih u ulici “Omira” Peru Lazarevića, đe se šunja ispod prozora i dolazi meni u srijetanje. Ulica je bila sasvim pusta. Ja pri sebi nijesam imao nikakva oružja. Znajući, da bi ovaj gad, u ovakvoj prilici bio gotov na svašta, preduhitrih ga u jednom skoku i pesnicama ga oborih na zemlju. Stakla njegovih naočara sasuh mu oko nosa, propuštih ga nekoliko puta, da ne može brzo ustati, pa ga onda rinuh nogom onđe, đe bijaše najdeblji. I onda mirno produžih svojim putem kući.
Oko 10 i po časova dođoše u moj hotel dva detektiva i pozvaše me u policiju. Ovđe mi kapetan Pankalos saopšti, da je od ministra unutrašnjih djela toga časa došlo naređenje, da se imam uhapsiti i internirati na ostrvu Itaki, đe bih morao ostati do svršetka rata. U pratnji jednog žandarma budem kolima sproveden u zatvor “Kentriki Enomatija”, đe viđoh jednu masu poznatih političkih okrivljenika.
Po jednom poslužitelju, a u par riječi, saopštih pismeno za g. Ž. Serna – što se sa mnom desilo. Za nepuno pola časa bijaše on već kod mene. S njim je došao i g. Lafon, takođe oficir na službi u francuskom poslanstvu. Začuđeni upitaše me – kako sam ovamo dospio? Rekoh da ne znam, a jutrošnje “balkansko raspravljanje” sa Perom Lazarevićem i ne spomenuh, jer sam držao, da ono sa mojim hapšenjem nema nikakve veze. Ja zamolih – pošto sam bio fizički umoran i polubolestan – da kod Grka izrade, da se ne sprovodim na Itaku, pošto je to ostrvo blizu Krfa, odakle me Srbijanci mogu lako iz ruku kog nižeg grčkog oficira otrgnuti, sprovesti na Krf i onđe me smaknuti – stoga mi je jedina želja, da me Grci odvedu na Krit, đe bih bio mnogo sigurniji. Obojica mi obećaše, da će se za ovo zauzeti, i preporučiše mi, da istrajem još malo vremena, te će svemu ovome biti dobar kraj. Oni odoše sa obećanjem, da će me pośećivati svakoga dana. Već śutradan poslije podne bijahu ponovo kod mene i neraspoloženi saopšte mi, da im nikako nije bilo moguće doznati, zašto sam dospio ovamo. Rekli su mi, da je francusko poslanstvo dobilo sa sviju strana povoljne izvještaje o meni, jedino se čeka još izvještaj policije u Parizu, te će, iza njega, stvar moja biti srećno svršena.
Docnije sam bio saznao, da se Lazarević izjasnio pred Crnogorcima, kako je “teško bilo onu ticu uloviti, no sada je već u sigurnim šakama”. Iza te izjave, rekoše mi moji zemljaci, da će mu oni za njegova nedjela suditi, no – ja ih zadržah od toga sa napomenom, da se ima izbjeći svaki eventualni skandal, jer sam znao, da iza takvog “suđenja”, Lazarević ne bi više ugledao ni sunca ni mjeseca.
Pošto sam u ovom zatvoru bio već četiri dana, a u već zakrpljenoj košulji, jer sam spavao u dvorištu apsane, zamolih upravnika zatvora, da me, sa jednim žandarmom, pušti u moj hotel, kako bih promijenio preobuku. To mi odmah bude dozvoljeno i sa žandarmom odoh u hotel “Central”. U istom hotelu bijaše i jedno odjeljenje redakcije najvećeg grčkog lista “Elefteros Tipos”, čiji je vlasnik g. Andr. Kavafakis, moj dobar prijatelj, tu i radio. Došavši ovamo, potražih g. Kavafakisa, koji je sve ovo, što se u Solunu i Atini meni desilo, već znao i u ministarstvima se za mene zauzimao. Ne samo prema meni lično, nego i prema čitavom crnogorskom narodu, gajio je ovaj divni čovjek izvanrednu simpatiju, koju je i svakom zgodnom prilikom otvoreno ispovijedao. Ja ga odmah potražih i rekoh mu, da mi je veoma teško što sam već četiri dana u zatvoru i neznajući zašto. On se bio prenerazio i rekao, da će odmah u poneđeljnik isposlovati moje oslobođenje. Rekoh mu, da i u ovome vidim prste Srbijanaca, pošto se ide na to, da budem interniran na Itaki, odakle bi me se oni lako mogli dočepati. Međutim, ja bih jedno molio, da izradi u inostranstvu, kako bih bio odveden na Krit. Vas u čudu obeća mi, da će se za sve zauzeti, a ja, uzeh preobuku, vratih se u zatvor.
U poneđeljnik izjutra dođe k meni g. Žak Serna, kome rekoh obećanje g. Kavafakisa. Poslije podne reče mi pak upravnik zatvora, da je došlo naređenje za moje interniranje na Itaku. Određen je bio śutrašnji dan za polazak, a odabrana i dva žandarma koji će me onamo pratiti! No, u 7 časova uveče upravnik tamnice viknuo je, veseo, sa prozora, da mu odmah dođem, jer sam potpuno slobodan. Grci, većinom politički pritvorenici, obradovaše se toj vijesti i glasno me pozdravljahu. Izavši na ulicu, nađoh već spreman automobil kojim je došao g. Žak Serna da me odvede. On me, potom, naročito – lagano provoza kroz više prometnih ulica Atine, kako bi Srbijanci imali radost viđeti, da je “tica” izlećela iz kaveza!
Odoh odmah g. Kavafakisu, da mu na pomoći zablagodarim. On mi reče da sam bio zatvoren zbog toga, što je grčko Ministarstvo unutrašnjih djela dobilo naređenje od Ministarstva inostranih djela, a ovo je, pak, to naredilo na pismen zahtjev francuskog poslanstva. Meni je to bilo potpuno nevjerovatno, jer mi g. Žak Serna o tome ni jedne riječi nije rekao, a poslanik Debiji lično se bio zauzimao za mene. No, g. Kavafakis ostade pri svojoj tvrdnji. Preporuči mi, da odem do ministra g. Raktivanosa i od njega saznam sve što se na ovu stvar odnosi. U utornik odoh onamo, đe mi g. Raktivanos potvrdi, da je moje hapšenje doista uslijedilo na zahtjev francuskog poslanstva. Reče mi još, da mi se od grčkih vlasti ne bi ništa krivo učinjelo, no da su u ovoj stvari zainteresovani Francuzi, pošto u Ministarstvu inostranih djela postoji njihov akt, kojim se moje hapšenje otvoreno traži.
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22
Kratki URL: https://zrcalo.me/?p=6335
Objavio Urednik
dana kol 22 2018. u kategoriji Biblioteka.
Možete pratiti sve u vezi ovog teksta putem RSS 2.0.
Ako želite, prokomentarišite ovaj tekst