DALEKO U NAMA

ADAM: I zavjetovaću se
               da ću biti bez dostojanstva
               i pijan u ponor otići
(Adam je u društvu đevojaka)
         MUZIČKI PREDAH – čuje se i vidi muzičar koji svira
TEA (govori ADAMU): Na usnama tvojim
                                           kradom drhti osmijeh
(ADAM ćuti i gleda je)
TEA: Glas se izgubio u ćutanju?
ESMA: Kao pijana pčela
              u lotosovom cvijetu
ADAM: Ko je tome kriv?
TEA: Pitaj one oči
          koje kuju mračne zavjere
TEA i ADAM se izdvajaju, uz malo jaču muziku.
ESMA (govori HERI):
                Često se čudim
                đe leže skrivene međe saznanja
                 između čovjeka i životinje
                 čije srce ne zna da govori
HERA:   Kroz koji je pravi raj,
                jednog dalekog jutra,
                svjetskog stvaranja,
                proticala skromna staza
                na kojoj se njihova srca susretoše?
TEA:      Tragovi njihovog vjernog koračanja
           nijesu utrti
           mada je njihovo srodstvo zaboravljeno.
    Gleda u ADAMA i govori mu:
          Ne lutaj iz riječi u ćutanje.
ADAM: śećam se jednog dana iz svog đetinjstva
              kad sam puštio čunić od hartije,
              u jarak da plovi.
              Bio je vlažan julski dan
              a ja sam bio sam.
              Puštio sam svoj čunić od hartije
              u jarak da plovi.
              Odjednom se počeše gomilati burni oblaci.
              Vjetar je duvao na mahove
               i kiša je pljuštala.
               Potočići prljave vode jurnuše,
               rječica nabuja i moj čunić potonu.
               Gorko sam mislio
               da je vihor jedino došao
               da razori moju sreću
 

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10

Kratki URL: https://zrcalo.me/?p=2074

Objavio dana maj 30 2012. u kategoriji Drama. Možete pratiti sve u vezi ovog teksta putem RSS 2.0. Ako želite, prokomentarišite ovaj tekst

Ostavi svoj komentar

Prijava | Administrator SPETROV