Ivanov
II
Isti, Zinaida Savišna i Lebedev
ZINAIDA SAVIŠNA (ulazi na desna vrata s Lebedevim, tiho): Šta si zasio tamo? Kao neka primadona! Śedi s gostime! (Sijeda na svoje staro mjesto.)
LEBEDEV (zijeva): Oh, gospode, đta smo ti zgriješili! (Opazivši Babakinu.) Gospode, pa tu je šećerlema! Ratluk (Pozdravlja se.) Kako se sa zdravljem?
BABANIKA: Vrlo sam vam zahvalna.
LEBEDEV: E, hvala bogu! Hvala bogu! (Sijeda u fotelju.) Tako vam je to… Gavrilo!
Gavrilo mu donosi čašicu rakije i čašu vode; on ispije rakiju i skrne malo vode.
PRVI GOST: Nazdravlje!
LEBEDEC: More, kako zdravlje! Još ne crkavamo, e pa hvala bogu. (Ženi.) Zuzice, a đe je naša slavljenica?
KOSIH (plačnim glasom): Recite mi zašto smo jedanput pali? (Skače.) Do đavola zašto smo izgubili?
AVDOTJA NAZAROVNA (skače ljutito): Zato, brate, da drugi put ne sijedaš kad ne znaš da igraš. Kako smiješ da pođeš tuđom bojom? Eto zato ti se i ukiśelio aš!
Oboje istrčavaju naprijed.
KOSIH (plačnim glasom): Dozvolite, gospodo. . . Ja imam u dinarama: aša, kralja, damu, osam komada sa majorskom tercom[2] aša mača i jednog, razumijete, jednog malog kope, a ona, do đavola, nije mogla da objavi mali slem!… Ja sam rekao: bez aduta…
AVDOTJA NAZAROVNA (upadajući mu u riječ): Ja sam rekla bez aduta! Ti si rekao: dva bez aduta…
KOSIH: To je strašno! … Dozvolite… vi imate… ja imam… vi imate… (Lebedevu.) Prosudite, Pavle Kiriloviču. . . Ja imam u dinarama: aša kralja, damu, osam komada sa majorskim tercom…
LEBEDEV (zapuši uši): Pušti me na miru, molim te. . .
AVDOTJA NAZAROVNA (viče): Ja sam rekla bez aduta!
KOZIH (bijesno): Recite mi da sam podlac i hulja ako ikad śednem da igram sa ovom nadžak-babom. (Brzo razmine u baštu.)
Drugi gost razmine za njim, za stolom ostaje samo Jegoruška.
AVDOTJA NAZAROVNA: Uf!… Sva sam se preznojila… Nadžak-baba!… Ti si baš nadžak-baba(?)!…
BABAKINA: Pa i vi ste, bako, stroga žena…
AVDOTJA NAZAROVNA (spazivši Babakinu, pljesne rukama): Srce moje, ljepotice!… Ovđe je ona, a ja, ćorava, i ne vidim… Golubice… (Ljubi je u rame i sijeda do nje.) Ala je to radost! Daj da te pogledam, labudice bijela? Pu, pu, pu… da te ne urečem!…
LEBEDEV: Što si se raspjevala… Bolje da joj nađeš mladoženju…
AVDOTJA NAZAROVA: Naći ću, nego šta! Neću, grešnica, umrijeti doknju i Sašu ne udam!… Neću umrijeti… (Uzdiše.) Samo đe ćeš da ih nađeš, mladoženje? Evo ih, naših mladoženja, śede narogušeni kao pokisli kokoti!…
TREĆI GOST: Vrlo neuspjelo poređenje. Ja mislim, mesdames, da su , tako reći, socijalne prilike krive što današnji mladići više vole bećarski život. . .
LEBEDEV: Nu, nu, nu! Nemoj da filozofiraš!… Ne volim!…
III
Isti i Saša
SAŠA (ulazi i prilazi ocu): Vrijeme je tako lijepo, a vi śedite ovđe, gospodo, u zagušljivoj sobi.
ZINAIDA SAVIŠNA: Saša, zar ne vidiš da je dosta Marfa Jegorovna?
SAŠA: Oprostite. (Prilazi Babakinoj i pozdravlja se s njom.)
BABAKINA: Ponijeli ste se, Saša, ponijeli ste te, bar jednom da ste svratili.
Ljube se.
Čestitam, mila moja…
SAŠA: Zahvaljujem. (Sijeda pored oca.)
LEBEDEV: Da, Avdotja Nazarovna, teško je sad s mladoženjama. Ne samo mladoženju… ne možep ni čestite svjedoke na vjenčanju da nađeš. Današnja omladina, neka mi ne zamjeri, nekako je kiśela, mlitava, bog bi je znao… Ni da igra, ni da priča ni da pije kako valja…
AVDOTJA NAZAROVNA: E, što se toga tiče, oni su majstori, samo im daj…
LEBEDEV: Nije velika mudrost piti i konj umije da pije… Nego, hajde, popij kako valja!… U naše vrijeme, po cio dan smo bili na predavanjima, a kad dođe veče, ideš pravo nekud u goste i sve do zote vrtiš se kao čigra… I igraš, i gopođice zabavljaš i ovo. (Lupi prstom po vratu.) I pričaš gluposti i filozofiraš dok ti se jezik ne saplete… A ovi današnji… (Odmahne rukom.) Ne razumijem… Ne vrijede ni bogu ni đavolu. U cijelom srezu imamo samo jednog mlađeg čovjeka koji nešto vrijedi, samo, i on je oženjen (uzdiše), a i u njega je. Čini mi se, već ušao đavo…
BABAKINA: Ko je to?
LEBEDEV: Kolja Ivanov.
BABAKINA: Da, on je privlačan muškarac (pravi grimasu), samo nesrećan!…
ZINAIDA SAVIŠNA: Pa i kako bi, dušo moja, bio srećan! (Uzdiše.) Kako se on, siromah, prevario!… Oženio se svojom Jevrejkom i računao je, siromah, da će joj roditelji dati zlatna brda u miraz, a ispalo sasvim drukčije… Otkako je promijenila vjeru, roditelji neće ni da čuju za nju, prokleli su je… I on nije dobio ni prebijene pare. Sada se kaje, ali je kasno…
SAŠA: Mama, to nije istina.
BABAKINA (vatreno): Šuročka, kako da nije istina? Pa to svi znaju. Da nije bio interes posrijedi, zašto bi se ženio Jevrejkom? Zar je malo Ruskinja? Prevario se, dušo moje, prevario se… (Živo.) Gospode, ala sad ona izvlači od njega! Prosto smijurija! Čim dođe kući, odmah njoj: „Tvoji su me roditelji prevarili! Marš napolje iz moje kuće!“ A kuda da pođe? Roditelji je neće primiti; pošla bi u služavke, ali nije naučila da radi… A on je samo grdi dok se grof ne umiješa. Da nije grofa, davno bi je u grob oćerao…
AVDOTJA NAZAROVNA: A ponekad je zaključa u podrum i reče: „Jedi, đubre jedno, bijeli luk…“. I jede ti ona, jede, dok joj ne pokulja na usta.
Smijeh.
SAŠA: Tata, pa to je laž!
LEBEDEV: Pa šta je s tim? Neka ih, neka trućkaju do mile volje… (Viče.) Gavrilo!
Gavrilo mu donosi rakiju i vodu.
ZINAIDA SAVIŠNA: Zato je i materijalno propao, siromah. S poslovima je, dušo moja, potpuno krahirao… Da još Borkin ne gleda imanje, on i njegova Jevrejka ne bi imali šta da jedu. (Uzdiše.) A kako smo mi, dušo moja, zbog njega nastradali!… Tako smo nastradali, sam bog zna! Vjerujete li, mila moja, već tri godine duguje nam devet hiljada!
BABAKINA (užasnuta): Devet hiljada!
ZINAIDA SAVIŠNA: Da… to je moj dragi Pavle naredio da mu se da. Ne gleda kome se može dati, a kome ne. O glavnici već i da ne govori, neka je, samo da kamatu plaća navrijeme!
SAŠA (temperamentno): Mama, o tome ste već hiljadu puta pričali!
ZINAIDA SAVIŠNA: A šta se to tebe tiče? Zašto ga ti braniš?
SAŠA (ustaje): Kako imate duše da govorite sve to o čovjeki koji vam nije ništa nažao učinio? Hajde, recite, šta vam je on učinio?
TREĆI GOST: Aleksandra Pavlovna, dozvolite mi da vam kažem dvije riječi! Ja poštujem Nikolaja Aleksejeviča i uvijek sam smatrao za čast, ali govoreći entre nous, meni se čini da je on avanturista.
SAŠA: E pa onda čestitam ako vam se tako čini.
TREĆI GOST A kao dokaz navešku vam jedan slučaj koji mi je ispričao njegov ataše ili, tako reći, čičerone, Borkin. Prije tri godine, za vrijeme stočne epizootije, on je nakupovao stoke, osigurao je…
ZINAIDA SAVIŠNA: Da, da, da! Śećam se tog slučaja. I meni su pričali.
TREĆI GOST: Osigurao ju je, to ne zaboravite, a onda zarazio kugom i dobio osiguranje.
SAŠA: Ah, sve su to gluposti! Gluposti! Niko nije kupio ni zarazio stoku! To je Borkin izmislio takav plan i svuda se njime hvalio. Kada je Ivanov to čuo, Borkin ga je dvije neđelje molio za oproštaj. Ivanov je kriv samo toliko što nije dovoljno jak i što nema kuraži da oćera tog Borkina, i kriv je što isuviše vjeruje ljudima! Sve što je imao, sve su mu ljudi raznijeli, razvukli; pored njegovih velikodušnih poduhvata, bogatio se svako ko je samo htio.
LEBEDEV: Šuta-vatro! Dosta!
SAŠA: A zašto pričaju gluposti? Ah, kako je sve to dosadno, dosadno! Ivanov, Ivanov, Ivanov… i ništa drugo ne znaku da kažu. (Polazi vratima, ali se vrne.) Čudim se! (Mladoj gospodi). Strašno se čudim vašem strpljenju, gospodo! Zar vam nije dosadno da śedite ovako? Pa ovđe se i vazduh (arija) istajao od dosade! Pričajte nešto, zabavljajte gospođice, pokrenite se! Kad već nemate drugih tema osim Ivanova, smijte se, pjevajte, igrajte…
LEBEDEV (smije se): Izbrusi ih, izbrusi ih dobro!
SAŠA: Čujte, učinite mi jedno zadovoljstvo. Ako već nećete da igrate, da se smijete, da pjevate, ako je svve to dosadno, onda, molim vas, preklinjem vas, bar jedanput u životu, šale radi, koliko da nas iznenadite ili zasmijete, prikupite svu snagu i svi zajedno smislite nešto duhovito i sjajno, recite čak i nešto desko ili trivijalno samo da bude smiješno i novo! Ili svi zajedno izvedite nešto sasvim sićušno, gotovo neprimjetno, nešto što bar malo liči na podvig, da bi đevojke, gledajući vas, bar jedanput u životu mogle reći: „Ah!“. Čujte, kad već želite da se dopadate, zašto se ne trudite da se dopadnete? Ah, gospodo! Svi vi nijeste ono što treba da ste! Gledajući vas, muve crkavaju i lampe počinju da čađave. Ne, nijeste kako treba! Hiljadu puta sam vam govorila i uvijek ću govoriti da nijeste kako treba, nijeste kako treba!…
__________
[2] Termini koji se odnose na izvjesnu kartašku igru srodnu preferansu. Vjerovatno je u pitanju vist ili vint koje su u Rusiji bile popularne u to vrijeme.
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22
Kratki URL: https://zrcalo.me/?p=7777
Objavio Urednik
dana lis 24 2019. u kategoriji Biblioteka, Drama.
Možete pratiti sve u vezi ovog teksta putem RSS 2.0.
Ako želite, prokomentarišite ovaj tekst