Ivanov
Ulazi Lebedev.
IX
SAŠA (trči susret ocu): Tata, zaboga, on je dojurio ovamo kao lud i muči me! Traži da ga se odreknem, neće da me upropašćava. Reci mi da ja neću njegovu velikodušnost! Ja znam šta radim!
LEBEDEV: Ništa ne razumijem… Kakva velikodušnost?
IVANOV: Vjenčanja neće biti.
SAŠA: Biće! Tata, reci mu da će biti vjenčanje.
LEBEDEV: Stani, stani!… Zašto nećeš da bude vjenčanja?
IVANOV: Ja sam joj već objasnio zašto, samo ona neće da shvati.
LEBEDEV: A ne, nemoj njoj, nego meni ti objasni, samo mi tako objasni da shvatim! Ah, Nikolaju Aleksejeviču! Bog će ti suditi! Koliko si magle unio u naš život, čini mi se da živim u muzeju rijetkosti; gledam i ništa ne razumijem… Prosto napast… Ajde, reci mi, šta ja, ovako star da radim s tobom? Neću te, valjda, pozvati na dvoboj?
IVANOV: Dvoboj nije potreban. Treba samo imati glavu na ramenima i razumjeti ruski.
SAŠA (uzbuđeno šeta po pozornici): To je strašno! Prosto kao dijete!
LEBEDEV: Ostaje mi samo da se krstim od čuda i ništa više. Slušaj, Nikolaju! Po tvome mišljenju sve je to pametno, prefinjeno, izvedeno po svim pravilima psihologije, a po mome mišljenju, to je skandal i nesreća. Poslušaj mene, starca, posljednji put! Evo šta ću ti reći: umiri svoj razum! Gledaj na stvari prosto kao što svi gledaju! Na ovom svijetu sve je jednostavno. Tavanica je bijela, čizme su crne. Šećer je sladak. Ti voliš Sašu, ona voli tebe. Ako voliš… ostani, ako ne… idi, mi se nećemo ljutiti. To je bar jednostavno! Oboje ste zdravi, pametni, čestiti, siti ste, hvala bogu, i ođenuti… Šta ti još treba? Nemaš novaca? Čudna mi čuda! Nije sreća u parama… Naravno, ja razumijem… imanje ti je zaduženo, nemaš odakle da plaćaš interes, ali sam ja… otac, ja razumijem… Majka kako hoće, neka je; neće da dâ novaca… i ne mora. Šura kaže da joj nije potreban miraz. Principi, Šopenhauer… Sve su to gluposti… Imam ja u banci tajnih deset hiljada. (Okreće se.) Za njih u kući niko ne zna… Dobio sam od babe… Daću ih vama… Uzmite, samo jedno mi obećajte: da date Matveju dvije hiljade…
U Sali se iskupljaju gosti.
IVANOV: Pavle, razgovor ničemu ne vodi. Ja postupam onako kako mi naređuje moja savjest.
SAŠA: I ja postpupan onako kako mi naređuje moja savjest. Možeš govoriti šta god hoćeš, ali te ja neću puštiti. Idem da zovem mamu! (Izlazi.)
X
LEBEDEV: Ništa ne razumijem…
IVANOV: Slušaj, siroti moj… Da ti objašnjavam šta sam ja… pošten čovjek ili podlac, zdrav čovjek ili psihopata… ja to neću. Tebi se to ne može objasniti. Bio sam mlad, vatren, iskren, dosta pametan; volio sam, mrzio i vjerovao ne kao cio svijet, radio sam i nadao sam se za desetoricu, borio sam se s vjetrenjačama, udarao glavom u zid; ne odmjerivši svoju snagu, bez razmišljanja, ne poznajući život, uprtio sam sebi na leđa teret od koga su mi odmah počela da krcaju leđa i zategle su mi se žile; žurio sam da istrošim svoju snagu samo u mladosti, zanosio sam se, uzbuđivao, radio, nijesam poznavao mjere. Reci mi: zar se moglo drugačije? Nas je malo, a posla je tako mnogo, mnogo! Bože moj, kako mnogo! I eto, kako mi se žestoko sveti život s kojim sam se borio. Strunio sam se! Već u tridesetoj godini bio sam mamuran od života, star, već sam obukao halat. Teške glave, lijene duše, umoran, strunjen, slomljen, bez vjere, bez ljubavi, bez cilja, kao sijenka vučem se među ljude i ne znam: šta sam ja, zašto živim, šta hoću. I meni se već čini da je ljubav glupost, da su nježnosti bljutave, u radu ne nalazim smisla, pjesme i vatrene riječi izgledaju mi trivijalne i stare. I svuđe ja unosim śetu, hladnu dosadu, nezadovoljstvo, odvratnost prema životu… Konačno sam propao! Pred tobom stoji čovjek koji je u trideset šestoj godini već umoran, razočaran, koga su njegovi ništavni podvizi slomili; on bi u zemlju propao od sramote, on se ruga svojoj slabosti… O, kako se buni u meni ponos, kako se gušim od bijesa. (Zanosi se da padne.) Eto, šta sam od sebe uradio! Čak se i zanosim… Malaksao sam. Đe je Matvej? Neka me vodi kući.
GLASOVI U SALI: Stigao je đever.
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22
Kratki URL: https://zrcalo.me/?p=7777
Objavio Urednik
dana lis 24 2019. u kategoriji Biblioteka, Drama.
Možete pratiti sve u vezi ovog teksta putem RSS 2.0.
Ako želite, prokomentarišite ovaj tekst