V. St. Kinjo – IZGRADNJA I OBNOVA CARSTVA…

Drugi teritorijalac:

– Ostani tu đe si i ti i ostali, dok dođe policija!

Novica:

– Ma samo da vidim, neću ništa dirat´. Ka´poštar poznajem dosta naroda i lako mi je poznat izvanjca..

Drugi teritorijalac:

– Odbi´!

Novica (uzbuđeno):

– Ma čekaj, čoče, čini mi se da ga znam… Pušti me da vidim, jadan ne bio, nije mi do tuđe nesreće no da vidim jesam li doslutnik ka vazda…

(Zbunjen, teritorijalac ga propušta do ugla gdje momak nepomično leži)

Novica:

– A kakvi mudžahedin, kuku vi u glavu…! Ovo je oni gluvonijemi kukavac te mu je brat među prve poša´na zli put a sad mu se ne zna ni strva ni groba, evo četrdeset dana, pa se on jadnik, ovako u korotu s bradom i robom diga da mu u namastir čini parastos… E dovijek vi kuku, ka što´će ja vi jemac, đe ubiste čoeka invalida

iz zaludu poštene kuće i bratstva. Aj´ da čoek lelekne i za njim i za vama, od danas pa zadovijek…

(U prostoriji vlada duboki muk… Teritorjalci spuštaju oružje dok se Zorka Zvijuk pripija zu Zokija, šapćući mu nešto i pokušavajući da ga odvuče ka vratima…)

(Zavjesa, uz zaglušujući tresak, zabezeknuto pada… Ili se to samo čini, jer ovo izgleda i da bi mogao biti:

– Kraj –