Pro et contra: Studija razvoja Durmitora

2.1.Okruženje svih objekata koji su postojali na Crnom jezeru je bila gusta šuma i prava česta. I objekat restorana Šumskog gazdinstva i objekat Kluba Mediteranee i objekat planinarskog doma bili su išuškani u šumu. Nijedan od ovih objekata praktično nije van svojih gabarita pravio pomoćne objekte. Pretvaranjem planinarskog doma u restoran masovne ishrane donio je, sukladno funkciji, potrebu za velikim skladišnim prostorima, skladištima drveta za grijanje, pristupnim putevima i okretištima, prostorima za deponije smeća i deponije fekalnog i industrijskog otpada. Velika koncentracija ljudi koju izazivaju veliki objekti masovne pośećenosti „gutaju“ prostor oko njih zbog potrebe za snabdijevanjem i eliminisanjem otpadnih materija. Nekadašnja intimna atmosfera Crnog jezera pretvorila se u užurbanu atmosferu skladišta ili tržnog centra što je normalno ako se prihvati industrijski restoran.

Rezultat „restoranizacije“ na Crnom jezeru učinio je da se krug oko objekta doma planinara, u zahvatu od 100 metara, pretvori u urbano smetlište što i jesu, normalno, skladišne zone i zone dopreme materijala, parkinzi, pristupni putevi i deponije otpada. Spomen park pored planinarskog doma je sravnjen bagerom i ostao je samo spomenik koji je jednom već obaran. Spomen park je pretvoren u glibavi parking za dostavna vozila, za užasavajuće smrdljive pokretne plastične nužnike koje niko neće da prazni (i uvijek će biti tako je namjena plastičnih nužnika samo na gradilištima i za mali broj radnika), i ogromne kante za odvoz smeća jer restorani, opet normalno, proizvode ogromno smeće.

Smetlišta se ne mogu eliminisati. Ona moraju biti blizu objekta. Novost u odvozu smeća je da su postavljeni novi mali kontejneri pa sada ogromni kamion smećara svaki dan dolazi u srce parka da odveze smeće. Kamion grdosija mora da se neđe okrene i on treba pristupni put do kontejnera. To mora da se betonira jer je grdosija ogromne težine i propada u šumskom zemljištu. Sama pojava smećare je degutantna i neprihvatljiva u ovim zonama. Jasno je svakome da pri pretovaru ispada dosta smeća, kao što smo svjedoci u Podgorici. Smrad od neodvezenog smeća vidljiv je u svim našim gradovima. A ako hoćemo to i u nacionalnom parku možemo to i imati. Druga vrsta kamiona prazni drugu veću vrstu kontejnera i oni se utrkuju na putu do jezera. Javašluk u radu komunalnih službi nemoguće je za sada riješiti i ovaj problem se ne smije ignorisati kao da ne postoji ili još gore smatrati ga riješenim, što smatra Ministarstvo a projekat se na njega ne osvrće.

Funkcionisanje restorana traži velike i pristupačne skladišne prostore. Nekadašnji restoran je imao pet velikih drvenih skladišnih baraka da bi normalno restoran funkcionisao. Zašto barake? Jer su jeftine za izgradnju. Ozbiljna skladišta previše koštaju. Drugo rješenje je da dostavna vozila stalno cirkulišu putem za jezero. Cirkulacija vozila dostave, i na kraju bilo kakvih vozila, na šetačkoj stazi je neprihvatljiva ako se hoće koncept ekologije. Postoji i drugi koncept, koncept krajputaške krčme i da se pomiješaju pośetioci i vozila, ali on neće biti održiv. Skladišne zone su velike površine i nespojive sa konceptom prirodnosti a vizuelno su katastrofa. Ako su pravljene po standardima ne mogu se sakriti a njihovo regularno pravljenje nosi dodatne probleme.

Naredna stranica