Pro et contra: Studija razvoja Durmitora
Razlika u atmosferi objekta novog restorana masovne ishrane i bivšeg doma planinara je neuporediva. U starom domu planinara je svaki pośetilac imao direktan pogled na žar na kome se gotovilo njegovo jelo. Novi objekat je masovna menza.
Grijanje starog doma planinara je bio otvoreni plamen kamina i žarno korito dugo pet metara sa skromnom upotrebom parnog grijanja. Grijanje u novom objektu projektom nije jasno definisano pa se način grijanja očigledno i lako vidi kao ogroman problem koji će strahovito zagađivati okolinu restorana i samo Crno jezero. Improvizacija u pristupu zagrijavanju ove menze-restorana će definitivno ugroziti održivost njegove funkcije a pokazuje i sa kakvom količinom neznanja se susrećemo kod projektanta i revidenta, Agencije g. Spahića i Ministarstva održivog razvoja. U projektu se ne govori koja vrsta grijanja se predviđa, da li drvo, mazut, plin, pelet itd? Predviđena je samo malena prostorija za grijanje a sve ostalo ostavljeno neprihvatljivoj improvizaciji. Uopšte nijesu projektovani prostori za deponiju gorivne mase pa se pretpostaviti mora da se moraju oko objekta praviti skladišta za gorivo, bilo to drvo, nafta, pelet ili drugo. Ne bi nas začudilo da ovakvo izbjegavanje izjašnjenja o načinu grijanja nema u pozadini čak i upotrebu uglja ili mazuta. Cilj onoga koji bude upravljao restoranom biće isključivo zarada kao što je to bilo i do sada i svaki zakupac će grijati restoran na način da se što manje istroši.
JPNPCG je izdavalo stari restoran jer nijesu bili sposobni da se bave ugostiteljskom djelatnošću. Nije jasno zašto Preduzeće za nacionalne parkove ili NP Durmitor nijesu sposobni da vode restoran i stiču profit. Restoran na jezeru je monopol i on, obzirom na specijalni položaj područja, nikada neće imati konkurenciju i tržišni karakter. Ne može biti problem poslovanju restorana ili bilo čega drugoga na Crnom jezeru kada postoje javna ograničenja poslovanju i konkurenciji radi zaštite elitnog prostora. Tržište na Crnom jezeru ne može postojati i zato je poslovanje na jezeru privilegija koja se neobjašnjivo ustupa privatnim preduzetnicima. Do sada su svi propali a zadnji je sa propašću odnio u ambis i sam objekad Doma nacionalnog parka.
Finansiranje izgradnje novog restorana nije od osigurane sume za izgoreli restoran! Preduzeće za nacionalne parkove uzima kredit kojim se zadužuje kod banaka da bi se napravio restoran! Koji će se odmah izdati. Neprihvatljiv je način finansiranja objekta iz kreditnih sredstava umjesto iz novca dobijenog od osiguranja. Objekat se može finansirati i iz ostatka prihoda NP Durmitor.
Neprihvatljivo je odlučivati o novom objektu bez studije o ekološkoj opravdanosti. Neprihvatljivo je pravdati se „izgradnjom u postojećim gabaritima“. Jer je to neistina. Površina novog objekta je veća za 100 m2 od prethodnog. Nijesu uračunate razne šupe za skladištenje. Građevinska dozvola za stari objekat iz 1986 godine ne postoji u dokumentaciji već samo Upotrebna dozvola iz 2007 godine. Na osnovu nejasne upotrebne dozvole nadležni organ donosi novu građevinsku dozvolu, što je neprihvatljivo, protivzakonito i miriše na korupciju. Upotrebna dozvola je izdata suprotno zakonu. I to za restoran koji je koji je napravio nikšićki zakupac dodajući četiri šupe-skladišta i praveći dodatne krovove, kuhinje, pica šporete, grijanje, sale za ručavanje, brda otpada iza objekta i kopajući stalno nove septičke rupe i rupe u kojima su zatrpavali smeće.
Kratki URL: https://zrcalo.me/?p=7397
Objavio