Ushićeno je zgrabio svoju diplomu, primijetivši da je veoma velika i da će mu dobro poslužiti kao zidna tapeta. Stisnuvši ruku aktuelnog rektora, odmah se prepustio odjeku kakofoničnog aplauza uzvanica izvještačene vanjštine, u svakako akustičnoj, polupraznoj svečanoj sali. Treba li pojasniti da danas proglašavaju novopečene doktore nauka? Kravata se ležerno njihala, u ritmu nečujnog salta […]
Satirični sajt iz Srbije Njuz je pre izvesnog vremena objavio tekst pod naslovom “Srednješkolac savetovao Duška Radovića da manje visi na fejsbuku”. Takođe, na društvenim medijima prošle godine vrtela se slika umornog Mike Antića, a ispod slike je pisalo “Mika Antić se umorio od pisanja fejsbuk statusa za vas.” Poznate su i doskočice o Bukovskom, […]
Петар II Петровић Његош (1813-1851) Луча микрокозма Прво издање је објављено у Београду, 1845. ПОСВЕЋЕНО Г. С. МИЛУТИНОВИЋУ (На Цетињу 1. маја 1845) 1 Да, свагда ми драги наставниче, српски пјевче небом осијани, задатак је смијешни људска судба, људски живот сновиђење страшно! Човјек изгнат за врата чудествах, он сам […]
Kroz svoju višemilenijumsku istoriju harfa je bila sinonim za duboki, mistični, kontakt čovjeka sa svjetlošću božankog svijeta. Kod Sumeraca harfa se ,,koristila tokom izricanja proročanstava velikog sveštenika” (Ruže, Muzika i trans). Sličnu upotrebu nalazimo i kod starih Jevreja. U istoriji muzike priča o Davidu koji je svirao harfu (liru) da bi smirio Saulovo ludilo smatra […]
Crnogorski jezik je upisan u crnogorski Ustav oktobra 2007.g. Iako se već nakupilo vremena od usvajanja ovog jezika i dalje postoji problem. Dan danas mladi ljudi uveliko pate od neke vrste bojazni koja je svojstvena konformističkim karakterima. Da bismo u cjeosti razmotrili ovaj problem moramo objasniti i sve izraze koje upotrebljavamo. Riječ komformistički, označava ono što […]
Vitomir Vito Nikolić, poznat i kao „Dobri duh Nikšića, vjerovatno je najveći crnogorski pjesnik 20. vijeka. Rođen je 27. aprila 1934. godine u Mostaru će mu je otac kao oficir službovao. Kako je rođen u vrlo nezgodnom vremenu (imao je samo sedam godina kad je počeo II svjetski rat) već se u ranom đetinjstvu susreo sa raznim […]
Поводом 155 године од рођења великана руске књижевноости Антона Павловича Чехова објављујемо његову причу “Павиљон бр. 6” која је специјално приређена за наш сајт. Превод, нажалост, није оригиналан али је доста урађено на његоговом приређивању. Већина критичара су се сложили да је ово уопште његово најзрелије и најбоље дјело. У болничком дворишту налази се кућица, зарасла у чкаљ, […]
Прије 150 година Фјодор Михајлович Достојевски је написао и објавио “Записе из подземља” и, у његову част, одлучили смо да објављујемо то дјело у нашем онлајн часопису. Наставак сљедује за који дан! ПРВИ ДИО Подземље* I И аутор „Записа” и сами „Записи” су, природно, измишљени. Па ипак, таква лица као што је писац ових биљежака не […]
Kiro GERASIMOV, novinar-urednik, poeta i publicista. Rođen je 1951 godine u Kočanima, Republika Makedonija. Završio je Filološki fakultet u Skoplju, književnost sa makedonskim i slovenačkim jezikom. Radio je kao profesor makdonskog jezika i književnosti. Autor je tridesetak knjiga poezije, proze, kao i knjiga iz oblasti istoriografije, arheologije, teatra. Poezija mu je prevedena na poljski, truski […]
Dubravka Š. Jovanović rođena je 1958. godine u Kotoru. Objavila je zbirke pjesama „Dijalog postanka“1991, „Kamenov cvat“ 1994, „Na šotani bokeljske otmenosti“ 2007, „Boka plavo ćuti“ 1995. godine sa pjesnicima Milanom S. Kosovićem, Nadeždom Pavlović, Branislavom Cvetković Vitić i Branislavom Bojićem. Brojne pjesme Dubravke Š. Jovanović dobile su muzičko ruho i zaživjele u narodu pa […]
