Don Žuan u Sohou – prva dva čina
DJ (zamislio se): Nikad nisam to radio sa Eskimkom. Volio bih jednu dlakavu, malu Eskimku. Rezerviši let za Aljasku, iznajmi sve što nam je potrebno i čopor haskija. Do kraja neđelje ću uzvikivati „bljutave sentimentalnosti“.
Sten: Bacam se na posao.
DJ: Stvarno to mislim.
Sten: Znam da mislite. Mislim i ja.
DJ: Stene, ti si prećerano stidljiv. Ideš mi na kurac. Čemu to neodobravanje koje jedva pokrivaš. Vrlina nije svojstvena monogamiji, zašto praviti fetiš od vjernosti – ona je neprirodna. Slavite slast, a ne oskudnost. Dolje sebičluk i živio ja – matori budalasti hipik koji velikodušno dijeli svoju ljubav. Da, sklon sam perverziji, ali ko nije, u snovima? Ja samo tražim zadovoljstvo u svoj njegovoj raskoši i različitim oblicima – šta tu ima loše? Nisam siledžija, ne petljam se sa đecom – pa… bar ne od kad sam odrastao. Ja sam aktivni feminista, nisam snob (tvoje prisustvo je živi dokaz), ne zagađujem okolinu, vrlo sam fin prema životinjama i sasvim sigurno nisam rasista: Pakistanka koja jede svinjetinu, japanska nimfeta, zabrađena riba, Jevrejka u transu, brkata dama iz Ukrajine, neobrijana Aboridžinka, krupna bugi-vugi mama – sve su mi lijepe. Ja sam u humanitarnoj misiji! Ja nisam glavni negativac, već dobra vijest za njih. Šta tu ima da se ne voli? Ja sam Kofi Anan kopulacije!
Sten: A šta je sa Elvirom? Ona je povrijeđena, uništena je!
DJ: Živimo u svijetu đe je kolateralna šteta neizbježna. Ali ne smijemo skrenuti sa odabranog puta.
Sten: Možemo li, molim vas, da platimo račun i krenemo?
DJ (pokazuje prema recepciji): Skoči, plati.
Sten (maše kreditnom karticom): Upadam u vrlo veliki minus. Stvarno bih bio zahvalan kad bih dobio neki novac.
DJ odmahne rukom kao da ga ne sluša – to je gest koji se ponavlja. Sten krene prema recepciji. Zaustavlja se. Moli publiku.
(U stranu) Molim vas, ne dozvolite da vas šarmira. Nije on simpatična bitanga. Stvarno nije.
Ulazi Elvira, prati je Kolm. Elvira ima dvadesetak godina, lijepa je, uzrujana.
Sten: O, bože.
Jurne do recepcije.
Elvira: Je l’ istina?
DJ zuri u nju, hladno.
„Idem po cigarete.“ To je bilo prije dvadeset četiri časa.
DJ (pruža paklicu): I evo ih.
Elvira: I bio si ovđe sa tom… tom…
Kolm (tiho ponižen): Hrvatskim supermodelom.
Elvira: Dakle? (Pauza.) Dakle?
DJ: Ja? O, da. Da, zaista, ja sam ta faca.
Elvira: Juče smo se vratili sa medenog mjeseca. U braku smo tek dvije neđelje. Zakleo si se pred Bogom.
DJ: On ne stanuje na ovoj adresi.
Elvira prilazi DJ-u, nježno ga hvata za lice.
Elvira: Da li… da li imaš napad panike zbog braka?
DJ: Ne! Pobogu, ne. Veoma uživam u našem braku.
Tišina. Elvira razmišlja o tome šta je čula.
Elvira: Pa… pa… hoćeš li da se … rastanemo? Ili da se… da se… razvedemo?
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23
Kratki URL: https://zrcalo.me/?p=1023
Objavio