Don Žuan u Sohou – prva dva čina

Sten: Oh, moja porodica radi za njegovu već vjekovima. Kad sam napustio školu mislio sam da bih mogao… pa, nisam baš znao šta da radim…

Loti (odśečno): Skrati, pređi na stvar.

Sten: I tako je krenulo.

Pit pruža Senu neke stvari.

Pit: Izvoli, druškane.

Loti: To je Pitova usrana odjeća, ali je bolje od ćebeta, zar ne?

Sten: Hvala vam.

Sten kija.

Pit: Na zdravlje. Hoćeš da idemo do WC-a da se presvučemo?

Sten: Ne želim da izgubim mjesto u redu. Ljekar stvarno treba da me pregleda.

Loti: Idi ti, Pite. Sačekaćemo te.

Pit: Jesi li sigurna?

Loti: Aha (Ja ću ovo da sredim)

Pit izlazi. Loti se umiljava Stenu. Drži mu ćebe da bi mogao da obuče gornji dio.

Pa… taj grof, je l’ on jedan od onih finih, aristokratskih džentlmena sa brkovima ili je bogataško cicijaško đubre? Jer, neću ja ništa da kažem, ali Pit (koji je moj dečko) mu je spasio život. Mislim, to mora da vrijedi par hiljada, zar ne? Ljudski život. I tvoj i…

Sten: Oh, ja nemam novac. Imao sam nešto malo u novčaniku, ali je to potonulo u rijeku.

Loti (prijateljski ga ćušne): Nisam mislila sada! Mislim… „kad dođe vrijeme za to“. (Odlučno.) Znači, porazgovarajćeš sa grofom.