Studentni sužene svijesti: 16 000 potpisa

studenti_0Mnogo pažnje je dato ovoj temi, ovog sparnog avgusta meseca, na sredini druge decenije 21 veka. Kako to zvuči kao neki datum iz budućnosti u kojoj smo nešto naučili iz prošlosti, pa ne ponavljamo stare greške ili dečije bolesti. No osluškujući i čitajući stavove i komentare koji ovih sparnih meseci dodaju još toplote već pregrejanoj Srbiji, sem novih tehnologija, nismo mnogo odmakli od istih reakcija na iste situacije. Teškoće socijalne i nacionalne nepravde uvek se po nepisanom pravilu upiru u pogrešne izvore.

Verujem da čak ni dualitet koji možemo ovde na prvi pogled spaziti, nije toliki, kolika je potreba za traženjem krivca u ovoj avgustovskoj apatiji od nezaposlenosti, siromaštva i medijskih manipulacija.

Tragom vesti o peticiji za ukidanje povlastica crnogorskim studentima, nailazimo da je peticija nastala još 2011 godine. Imala je te godine 900 potpisa i tako je mirovala dok je neko nije probudio pa je za par nedelja došla do 16 000 potpisa.

Ključni problem se može svesti u rečenici: “Ako se na srpske studente u Crnoj Gori gleda kao na strance, zašto bi se crnogorski studenti u Srbiji smatrali domaćim.”

U polemici iz medija izdvajamo onu iz Politike, koja obleće oko suštine podeljenih mišljenja.  Najpre se Nikola Trkulja u kolumni Tesla ne može na budžet protivi peticiji o njenim potpisnicima :

“Sreća što se ovi naučnici nisu ranije rodili jer po njima čak ni Tesla, Pupin, Milanković ili Dučić možda ne bi dobili priliku da studiraju na budžetu. Možda bi se ova četvorica nekako provukla jer su rođeni u Austrougarskoj, a peticija je usmerena na Crnu Goru. Kad su već tako targetirali peticiju, evo savetujem im da je ponude na potpis roditeljima Novaka Đokovića, Jelene Janković ili Ane Ivanović. I oni imaju nepodobno, sumnjivo poreklo.”

 U Odgovoru  Miloša Hajdukovića, autora peticije, u tekstu Peticija za reciprocitet, stoji:

“ U svemu bi trebalo da važi načelo reciprociteta, a dovoljno je nekoliko pitanja da se utvrdi da reciprocitet ne postoji ni u naznakama: Da li studenti iz Srbije mogu studirati pod istim uslovima u Crnoj Gori? Koji su uslovi za sticanje državljanstva i koliko se na njega čeka? Pod kojim uslovima se lečimo u Crnoj Gori tokom letovanja? Kolika je visina poreza na imovinu za Srbe koji ne poseduju crnogorsko državljanstvo? Imamo li i mi naplatu ekološke takse na granici? Da li je srpski jezik diskriminisan? Možemo li bez straha reći u Crnoj Gori da smo srpske nacionalnosti? Imamo li pravo da negujemo srpsku kulturu?”

 U međuvremenu Studentski parlament se oglasio svojim saopštenjem gde osuđuju peticiju:

Studenti osudili peticiju, brane kolege iz Crne Gore

“Studentski parlamenti nekoliko državnih fakulteta univerziteta u Beogradu, Nišu, Novom Sadu, Kosovskoj Mitrovici i Kragujevcu oštro su u sredu osudili internet peticiju kojom se traži “ukidanje povlastica studentima iz Crne Gore”. Akademci su u sredu komentarisali kako je peticija i zlonamerna, ali i netačna, jer Crnogorci u Srbiji i nemaju nikakve povlastice, već plaćaju školarinu kao i svi stranci. Mogućnost da budu budžetski studenti imaju Srbi iz Crne Gore, kao i iz ostalih bivših SFRJ republika, ali i svih ostalih država.”

 Internet je prepun komentara :

“Crnogorci nam zauzimaju radna mesta, naša deca ne mogu da nađu posao u svojoj zemlji zbog njih; oni dođu da studiraju i ostaju ovde, uzmu državljanstvo, zasnuju porodicu, a onda i njihova deca ovde studiraju i rade”

Danas neki tako razmišljaju, a sutra će ovako:

“Migranti nam zauzimaju radna mesta, naša deca ne mogu da nađu posao u svojoj zemlji zbog njih; oni dođu da studiraju i ostaju ovde, uzmu državljanstvo, zasnuju porodicu, a onda i njihova deca ovde studiraju i rade”

Nego, zašto se tu zaustaviti,  što to ne bi bili i npr. stanovnici Niša, Leskovca, Vranja, Užica, Valjeva, Čačka…

“Došljaci nam zauzimaju radna mesta, naša deca ne mogu da nađu posao u svojoj zemlji zbog njih; oni dođu da studiraju i ostaju ovde, uzmu državljanstvo, zasnuju porodicu, a onda i njihova deca ovde studiraju i rade” i tako dalje i dalje.

I dok sa jedne strane imamo optužbe za sejanje ksenofobije kao uvod u potencijalno rasističko društvo, sa druge strane priznajemo, sasvim je legitimno da se u vremenu krize i problema punjenja budžeta, zna na šta se troši novac poreskih obveznika.

Rešenje se može postići samo dogovorom između samih država na tragu dogovora o zdravstvenom osiguranju. (Zdravstveni osiguranici Srbije za vreme letovanja u Crnoj Gori imaju pravo na besplatnu hitnu zdravstvenu zaštitu, odnosno lečenje u opštim bolnicama i u Kliničkom centru Crne Gore u Podgorici).

Iz iskustva znamo da se mnoge inicijative koje kreću od pojedinaca, a imaju za cilj, “mi protiv njih”, ne završavaju dobro. I dok čekamo zvaničan odgovor državnih institucija, prenosimo podatak Ministarstva prosvete Srbije koje procjenjuje da u Srbiji studira oko dve hiljade studenata pripadnika srpske nacionalne manjine iz drugih država, od čega je oko 500 studenata iz Crne Gore.

Cela buka zbog 500 studenata.

“Nisu svi ljudi tako hrđavi i kao što to hrđav čovjek misli.” Andrić

(Naslov teksta je redakcijski)

Vladislav Stojićič

 

Kratki URL: http://zrcalo.me/?p=4199

Objavio dana avg 20 2015. u kategoriji Reagovanja. Možete pratiti sve u vezi ovog teksta putem RSS 2.0. Ako želite, prokomentarišite ovaj tekst

Ostavi svoj komentar

Prijava | Administrator SPETROV