NJEGOŠ JE ROĐEN PRIJE 200 GODINA
Kada je Petar I umro (oktobar 1830.) Radivoje Tomov je imao 17 godina. Na silu su mu obukli mantiju. Po pričanju Stevana Perkova Vukotića morali su ga izbit’ da bi pristao. Onda su ga izveli pred Manastir i predstavili glavarima. Oni su mu se poklonili i poljubili mu ruku jer je to bila volja njegovog strica, Petra I, zapisana u testamentu.
Mladom Njegošu, Petar I je ostavio sjajan kapital: pobjede na Martinićima i Krusima (1796.), Zakonik opšti crnogorski i brdski (1798-1803), oslobođenu Moraču (1820.), svoje poslanice i bogatu biblioteku. Još nešto mu je ostavio: srpskog učitelja Simu Milutinovića Sarajliju.
Učitelj Sima Milutinović Njegoša je okupirao srpstvom, po zadatku Ilije Garašanina. Zahvaljujući osnovnom obrazovanju koje je Njegoš dobio od Sime- u temelje njegove čičnosti ugrađeno je srpstvo. Zato se ne treba čuditi što je Njegoševo stvaralaštvo preokupirano oslobođenjem svih Srba, kosovskom tragedijom, kultom Karađorđa. Tu je i teza o Crnoj Gori, kao „ubježištu Srba“.
Kao vladar, Njegoš je želio da riješi probleme: 1) unutrašnje državno uređenje, 2) narodnu prosvjetu, 3) širenje granica uz bolji međunarodni položaj svoje zemlje.
Reorganizaciju stare i paralelno s njom stvaranje nove državne uprave otpočeo je na samom početku svoje vladavine. Praviteljstvo suda crnogorskog i brdskog (sastavljeno od 50 predstavnika svih plemena) Njegoš je pretvorio u Praviteljstvujušći senat. Njega su sačinjavali najugledniji Crnogorci (od 12 do 16) i primali su platu iz državne kase. Njegoš je zatim organizovao Gvardiju (stražu), od 400 vojnika i 18 kapetana. Oni su izvršavali odluke Senata. Perjanika je bilo od 8 do 30 i oni su bili njegova lična pratnja. Imali su obilježje na kapama i njihov je posao bio plaćen.
U narodnu kancelariju Njegoš i Senat su se uselili 1838. godine i nazvali je Biljarda, po sali za bilijar. Ishodjašći žurnal – bila je specijalna knjiga koju je Njegoš uveo. Tu su upisivane sve kopije, njegovih. pisama i senatskih. Pisma koja je Njegoš pisao i zavodio u knjigu bila su uglavnom službene prirode. To su uglavnom, narodni, sitni poslovi, koji život znače. Većinu tih pisama on nije pisao, već samo potpisivao. Za državu Crnu Goru ta korespodencija je bila veoma važna. Zato je Njegoš posao poštara plaćao. Vladika Rade, Petar II Petrović Njegoš, prvi je od Vladika Crne Gore koji je budžetom predvidio izdatke za prenos poštanskih pošiljaka i postavio za poštonošu Špira Martinovića, koji je Petru I služio kao poštar i crkvenjak. Razmjena pošte vršena je u Kotoru, jedanput sedmično. Pošiljke za Crnu Goru podizao je sa pošte u Kotoru, po ovlašćenju crnogorskog senata, trgovac Bjeladinović i predavao ih Špiru.
Njegoš je bio državnik, vladika i pjesnik. Napisao je i objavio: „Gorski vijenac“, „Kula Đurišića“, „Čardak Aleksića“, „Luča mikrokozma“, „Pustinjak cetinjski“, „Lijek jarosti turske“, „Glas kamenštaka“, „Svobodijada“, „Ogledalo srpsko“, „Lažni car Šćepan Mali“.
Kratki URL: https://zrcalo.me/?p=2255
Objavio