Meša Selimović: „Najteža stvar za pisca je pozitivan lik“

Milović: Koji je to pjesnik Žeraldi o čijim stihovima govorite u svome romanu „Tišine“?

Selimović:  To je francuski pjesnik 20. vijeka.

Milović: O pijanstvu uopšte? Naši ljudi se lako opjane.

Selimović:  Pa jeste, jeste. Ja ne pijem, ali često zavidim ljudima koji bježe u pijanstvo. Mislim da je to jedan oblik spasavanja, relaksiranja. Ja nemam tu sposobnost. Ja se uvijek sa svim sudarim direktno.

Milović: Je li strah nasljedan?

Selimović: Ne vjerujem, ukoliko nije kao ljudska osobina uopšte, onda jest.

Milović: Oprostite, jeste li nekoga svoga izgubili u toku drugoga svjetskoga rata?

Selimović:  Jesam, brata.

Milović: Biste li bili ljubazni da mi nešto kažete pobliže o svome pokojnom bratu? Kako se zvao? Kad je rođen?

Selimović: To je stariji brat, Šefkija. Stariji je od mene, a stradao je 1944. Rođen je u Tuzli, svršio gimnaziju, bio je prvoborac. Stradao je 1944.

Milović: Za što je pokazivao interes naročiti?

Selimović: Običan je čovjek bio. Jako dobar, izuzetno dobar čovjek.

Milović: Vi ste ga neizmjerno voljeli, vidi se iz Derviše.

Selimović: Jesam. Jesam.

Milović: Biste li mi nešto rekli o uspomenema na nj . . .?

Selimović: Pa, teško je to, teško je to. On je stariji od mene pet godina. Jedan tako pametan, živ čovjek, dinamičan. Vozio je motocikl, dosta avanturistički. Bio je jako živ, neobuzdan, ali izuzetno dobar čovjek, tako, odnosio se malo zaštitnički prema meni. Naravno, bio mi je uzorom. Volio sam ga.

Milović: Neizmjerno.

Selimović:  Mnogo. Taj motiv brata se javlja i u „Tišinama“ i u Dervišu.

Milović: U Dervišu on tamo igra jednu važnu ulogu.

Selimović: To je sve, to je sve. Sve je to. Sve je tamo.

Milović: Ja bih želio nešto da mi kažete o svojoj majci i o ocu. Ono ste rodom iz Hercegovine?

Selimović: Iz Bileće.

Milović: Jesu li Vaši iz Bileće?

Selimović: Jest, moji svu su iz Bileće i sad ima tamo Selimovića, u gradu Bileći. Bili su bogataši. Djed mi je bio, i preci uopšte bili su zlatari.

Milović: I otac isto?

Selimović: Nije, otac nije. Otac je bio posjednik, ništa više. Živio je lako, lagodno, dosta neodgovorno. On je prototip za Hasana u Dervišu. To je moj otac.

Milović: Kad je rođen? Recite mi, molim Vas, malo opširnije o njemu. Je li čitao mnogo, je li imao biblioteku?

Selimović: Imao je, ne naročito. On nije čovjek od knjige uopšte. On je čovjek od akcije, dosta avanturista, jedan vedar čovjek, sposoban ali neizdržljiv. On je započinjao genijalne stvari, onda napusti sve, ode na drugo. Živio je uglavnom od prodavanje imanja.

Milović: Kupovao i prodavao?

Selimović: Nije, nije, on je imao porodično imanje pa je prodavao. Volio je konje, automobile, volio je žene, volio lov, piće, društvo. Veliki veseljak. Pomagao je ljudima. To je jedna izuzetna ličnost.

Milović: Koliko je živio, molim Vas?

Selimović: Malo je živio. On je suviše intenzivno živio. Nije se štedio, tako da je umro u 64-oj godini. To je bio najjači čovjek u cijelom kraju. Izuzetno visok, razvijen, ogroman, snage strahovite, fizičke i umne.

Milović: Jeste li Vi naslijedili svoj stas od njega? Gete kaže „Vom Vater hab’ ich die Statur“

Selimović: Jesam, jesam donekle, samo mnogo slabije, gracilnije.

Milović: Je li uticao na Vas?

Selimović: Nije, nismo imali mnogo veze.

Milović: Inače bili ste kod  kuće u Bileći?

Selimović: Nije, u Tuzli. Ne, to je bio patrijarhalni odnos. On je bio apsolutni gospodar. Mi smo smjeli ući u sobu njegovu samo dvaput godišnje, na dva praznika. I to se uđe, pokloni se. . .

Milović: O ocu još nešto?

Selimović: Ah, o ocu je najviše rečeno u „Dervišu i smrti“. One glavne osobine su tu rečene.

Milović: Hasan znači?

Selimović: To je Hasan. Naravno, ne u cjelini, ali glavni podsticaji jednog vedrog, snažnog, aktivnog čovjeka. Eto, to je bio moj otac.

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14

Kratki URL: https://zrcalo.me/?p=4639

Objavio Urednik dana velj 19 2016. u kategoriji Biblioteka, Naš jezik, Razgovor. Možete pratiti sve u vezi ovog teksta putem RSS 2.0. Ako želite, prokomentarišite ovaj tekst