Karadagejdžanci

Premijer Đukanović je otišao u pośetu Azerbejdžanu kako bi uspostavio saradnju i razmijenio iskustva. Iza planine Kavkaz, na obali Kaspijskog mora, u vilajetu koji se zove Gabala, potpisao je sporazum o transferu turističkog znanja u Crnu Goru. Iz malog sela-kasabe Gabala, “u kojem nema nezaposlenih”, treba da se prenese iskustvo u planinskom turizmu na Žabljak i na śever Crne Gore. Dakle, ne Bled, ne Kranjska gora – učimo se iz Gabale. Razgovarao je Premijer i sa nekom kompanijom “Gilan” koja se bavi proizvodnjom plastike (ali i klavirima, maslinama, dizalicama, mlinovima, kožama, čajevima, tekstilima, hotelima, itd).  Ako ovo nije predizborni marifetluk za  lakovjerne brđane koji bi bio razlog ove turističke eskapade čelebije Đukanovića? Da li je opadanje mentalne kondicije domaćih elita i establišmenta razlog ovakvom civilizacijskom “dubokom oranju”?

Oduševljenost šeicima, emirima, kalifama i gilipterima je odavno poznata premijerova slabost. Pretpostavljamo da ga najviše oduševljavaju njihovi maniri upravljanja kalifatima. Mentalitet Orijenta veže duh našeg Premijera i kalife od Azerbejdžana. Dinastije, korteši, kamarile, dvorske intrige. Srednji vijek. Azerbejdžan ima jedini neruski gasovod u regionu i jasnu zapadnu podršku bez ograničenja. I mentalitetski, i civilizacijski, i kulturno Premijeru Azerbejdžan više odgovara nego Evropa. I po razvijenosti ekonomije i institucija, vladavini prava i demokratiji. Juče je AZ zabranio Slobodnu Evropu i Voice of Amerika. Možda su zabrane medija način za ekonomski uspon?

Neprihvatljivo je i komično ići na hadžiluk u Azerbejdžan za turističko znanje i iskustvo. Azerbejdžan nije turistička zemlja. Bar trista kopalja je iza Austrije. Neprihvatljivo je da evropske zemlje koje su lideri u turističkoj industriji, iskustvu i znanju budu zamijenjene azijatskim kursadžijama. Ne sporimo Premijeru da je poznavanje turističkih stvari u Ministarstvu turizma, NTO i CTU na nivou azerbejdžanskih pastira ali smatramo da je bolje za nauk ići u Italiju ili Austriju.

gabala slika

Azerbejdžanska mahala Gabala, “poznata po ubrzanom razvoju i bez nezaposlenih” ima fabriku konzervi, gaji orahe i ima nekoliko hotela u pustinji. Bizarnosti najbolje prikazuju tragikomična naduvavanja. Bizarni pustinjski pejzaži su im skijaški rizorti. U stvari, to je dekadencija i rasipanje prebogatih snobova. Kakvo znanje o turizmu može da pruži naftaška zemlja ludački bogatih elita i ekstremno siromašnih običnih građana? Usput, Premijer nudi UNESCO-ovu i crnogorsku nacionalnu baštinu, NP Durmitor, naftaškim snobovima koji UNESCO nacionalnu baštinu u svojoj zemlji tretiraju kao otirač za noge. Stari grad u Baku-u uskoro će biti izbačen sa liste UNESCO-a. Iste sudbine biće i NP Durmitor. Similis simili gaudet.

Zamislimo, da je ponuđena Japancima crnogorska i UNESCO-ova Svjetska baština i da oni upravljaju u skladu sa načelima održivog razvoja. Ne, Svjetska baština se (kroz PPPPN Durmitorski region) nudi naftaškim snobovima, devastatorima i razaračima prirode. Porodično srebro se prodaje u velikim nevoljama ili ga prodaju dekadentni hazarderski nasljednici koji u njegovom sticanju nijesu učestvovali. UNESCO-ova Svjetska baština se ne prodaje. Najmanje za jedan luksuzni hotel i jednu žičaru.

Ala kardaš čudnijeh prilika, more joldaš dobro biti neće!

Darko Stijepović

Kratki URL: https://zrcalo.me/?p=4442

Objavio dana nov 12 2015. u kategoriji Komentar, Novinarstvo. Možete pratiti sve u vezi ovog teksta putem RSS 2.0. Ako želite, prokomentarišite ovaj tekst

Ostavi svoj komentar

Prijava | Administrator SPETROV