Anselmo i Lotario
„Znajte, prijatelju Lotario, da imam neku muku koja me tako tišti da mnim, hoće mi srce u grudima da prepukne, i ne bi čuda bilo ako bi tako bilo, jer bezobraznost Leonelina dotle je došla da svaku noć zatvara u ovoj kući nekog soiga ljubaznika i s njim se provodi do tore, što sve dovodi u opasnost moj dobri glas, jer koji bi ga vidio da iz moje kuće izlazi u tako neobično doba, može na sav maj svašta da misli; pa što mi je muka što ne mogu da je kaznim ni ukorim, jer pošto ona zna za naš odnos, moram da ćutim na njene postupke, pa se bojim da će otuda da iziđe zlo.“
Kad mu je Kamila počela to da govori, pomisli Lotario da je to lukavština kako bi on mislio da onaj čovjek što ga je vidio nije od nje išao, nego od Leonele; ali kad je viđe plačnu i tužnu i da ga moli za pomoć, uvjeri se o istini, a s time još se većma zbuni i kajaše se zbog svega; ipak odvjeti Kamili da se ne brine, je će on već naći načina da obuzda Leonelinu bezobraznost. Ujedno joj reče šta je, gonjen jarosnom pomamom ljubomore, kazao Anselmu, te kako su udeili da se Anselmo sakrije u riznicu i tamo da vidi jasno kako mu je malo vjerna; moljaše je za oproštenje za tu ludost, i za savjet kako bi svoju ludost mogao ispraviti i izvući se iz tako zapletena lavirinta u koji ga bješe dovela njegova nepromišljenost.
Kamila se poplaši kada ču što joj Lotario kazivaše, i veoma srdeći se, sa mnogim razlozima prekori ga i pokara za njegovo ružno mišlje i za glupu i uzaočasnu odluku, ali kako je po prirodi ženska domišljatija za dobro i zlo od muškoga, a ovamo ostavi je oštroumlje kad hoće sa namjerom da se pokaže pametna, tako i Kamila odmah onoga časa nađe načina da ispravi stvar kojoj po izgledu nikako nije bilo lijeka, te rele Lotariju da udesi kako će se Anselmo śutradan sakriti onamo đe je rekao, jer je ona mislila da će baš otuda dobiti udobnost kako će ubuduće da se sastaju bez svakog straha, pa ne razloživši mu svu svoju misao, preporuči mu da se spremi, pošto se Anselmo bude sakrio, da dođe čim ga bude Leonela pozvala, i da joj na pitanja onako odgovara kao što bi odgovarao bap i da ne zna da ga Anselmo sluša.
Lotario navaljivaše da mu kaže šta je naumila, jer će sa više pouzdanja i vještine moći onako da se vlada kako treva.
„Ja vam kažem“, reče Kamila, „da nemate drugalije da se vladate do li da mi odgovarate kako vas budem pitala.“
Kamila nije šćela da mu prvo kaže šta je naumila da čini, jer se bojala da se on neće vladati po planu kako ga je ona smislila, nego da će se držati plana ili tražiti takav koji neće moći biti tako dobar.
Lotario ode na to, a Anselmo śutradan ode tobože u ono selo svome prijatelju, pa se vrati da se sakrije, što je mogao da učini sasvim udobno, jer Kamila i Leonela namjerno mu u tome idoše na ruku. Sakriveni Anselmo bješe u onoj uzbuđenosti koja se moža zamisliti kod onoga koji je očekivao da vidi svojim očima razuđavanje svoje časti, te hoće da izgubi ono najveće blago koje je mislio da ima u svojoj ljubljenoj Kamili.
Znajući već Kamila i Leonela da se Anselmo sakrio, uđoše u riznicu, i čim je u nju stupila, Kamila duboko uzdahnu i reče:
„Ah, draga Leonela! Ne bi li bolje bilo, prije no što se bude izvršilo ono što bih šćela da znaš, da mi ne bi u tome smetala, kad bi uzela Anselmov nož, koji sam iskala od tebe, pa da mi ga sjuriš u ove sramne grudi? Ali neću da to činiš, jer nema razloga da ja nosim kaznu za tuđu krivicu. Prvo hoću da znam šta su to na mene viđele Lotariove bezobrazne i nevalje oči, da mu je dalo povoda da se obezobrazi i da mi otkrije tako gadnu želju, sa kojom je uvrijedio svojega prijatelja a mene obeščastio. Stani, Leonela, na onaj prozori zovi ga, jer nema sumnje da će biti na ulici, nadajući se da će moći izvršiti svoju ružnu namjeru; ali prvo će da se izvrši moja namjera, koliko svirepa, toliko poštena.“
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22
Kratki URL: https://zrcalo.me/?p=5232
Objavio Urednik
dana stu 10 2016. u kategoriji Biblioteka, Proza.
Možete pratiti sve u vezi ovog teksta putem RSS 2.0.
Ako želite, prokomentarišite ovaj tekst