Anselmo i Lotario

„Kao što se obično kaže da je teško vojsci bez vojvode i tvrdinji bez dizdara, tako velim ja da je mnogo gore udatoj i mladoj ženi bez svoga muža, ako mu ne smetaju najpreči razlozi. Meni je tako zlo bez tebe  i toliko mi nije moguće da podnosim ovo odsustvo da ako brzo ne dođeš, otići ću roditeljskoj kući, makar tvoju i bez čuvara ostavila, jer onaj koga si mi ostavio, ako je, recimo, tu bio pod tim imenom, rekla bih da više cilja na svoju nasladu nego li na ono što na ono što se tebe tiče, pa pošto si pametan čovjek, nemam šta da ti još rečem, a nije ni dobro da ti kazujem više.“

 

Anselmo dobi ovo pismo i razumje iz njega da se Lotario već latio posla i e će biti da mu je Kamila odgovorila onako kako je on to želio; pa osobito obradovan na takve glase, poruči Kamili usmeno da ne preduzima ni na koji način kakve promjene, u kući, jer će on što skorije da se vrati. Anselmov odgovor  baci Kamilu u čudo, jer se ona zbuni još većma nego pređe, jer niti se usuđivaše da ostane u kući, još manje da ode svojim roditeljima, jer ostane li, u opasnosti joj je poštenje, a ode li, postupiće protiv muževa naloga. Najposlije odvaži se na ono što je gore bilo, dakle da ostane, pa naumi da se ne kloni Lotariovog prisustva, da ne bi dala povoda slugama da što govore, pa se već kajaše što je mužu pisala ono pismo, bojeći se da će pomisliti da je Lotario opazio na njoj neku nepriličnost koja ga je pobudila da prema njoj ne održava dužni obzir; dakle, oslanjajući se na svoju vrlinu, uzdaše se u boga i u svoju čvrstu odluku, pa mišljaše da će ćuteći odoljeti svemu onome što bi joj Lotario htio kazati, i da više niša ne javlja svome mužu da ga ne bi zaplela u kakve rasprave i nezgode; štaviše, ona tražaše načina kako će da izvini Lotarija kod Anselma kad je ovaj bude pitao koji je povod bio da mu je pisala ono pismo. Sa tim mislima, koje su bile više časne nego li pouzdane i korisne, slušaše ona śutradan Loarija, koji na takav način navaljivaše da se Kamilina postojanost poče ljuljati, pa njeno poštenje imaše ne malo muke sa očima, da ne bi pokazala znamenja ljubavna sažaljenja koje su Lotariove suze i riječi probudile u njenim grudima. Sve to opazi Lotario i to ga još većma raspali. Najposlije mu se učini da u roku i zgodi koju mu daje Anselmovo odustvo valja sasvim da zatvori tu tvrdinju, te stade udarati na njenu sujetu hvaleći joj ljepotu, jer ništa ne savlađuje i ne ruši brže utvrđene kule sujete u ljepotica nego sama sujeta, izražena riječima laskanja. Ukratko da kažem, sa tolikom revnošču lagumati[12] on stijenu Kamilinoga poštenja sa takvim oružjem da bi morala popustiti sve da je od mjedi bila. Lotario plakaše, moljaše, obećavaše, laskaše, navaljivaše i pretvaraše se sa takvim čuvstvom, sa dokazima tolike iskrenosti da savlada Kamilinu časnost i odnese pobjedu nad nečim što je najmanje mislio i najviše želio. Kamila se predade, predade se Kamila, ali zar je u tome čuda, kad izdade Lotariovo prijateljstvo? Jasan primjer, koji nam pokazuje da se ljubavna strast pobjeđuje samo ako je izbjegavamo, i da niko ne treba da se hvata ukoštac sa tako silnim protivnikom, jer se ištu božanske sile za savlađivanje svojih čovječanskih sila.

Naredna strana

[12] Lagumati – upotrebom eksploziva postizati željene lomove u stijenama

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22

Kratki URL: http://zrcalo.me/?p=5232

Objavio dana Nov 10 2016. u kategoriji Arhiva, Proza. Možete pratiti sve u vezi ovog teksta putem RSS 2.0. Ako želite, prokomentarišite ovaj tekst

Ostavi svoj komentar

Log in | Administrator SPETROV