Vozići od zlata vol. II

Marfijev zakon kaže da ako nešto može da pođe po zlu poći će sigurno. CG doprinos ovom zakonu glasi: i kad nešto pođe po zlu to nije dovoljno već će biti duplo zlo tj. duplo više zla nego što se odmah vidi. Za elektrovozić na Biogradskom jezeru Premjer Marković je skršio 420.000 eura a UNDP 130.000. Kakva je uloga parazita zvanog Privredna komora i zašto se on pojavljuje u medijima kao darodavac niko ne zna. Prodavac elektrovozića je Crnogorski telekom koji je električnu skalameriju nabavio iz Portugalije.

Prvo loše po Marfijevom pravilu jeste sumanuta cijena. Slupati pola miliona eura za električnu igračku je arčenje para. Polovna električna lokomotiva (ono crveno čudovište) može se kupiti u regionu za 80.000 eura. Polovni helikopter se može kupiti za 20-30.000 eura.  Novo električno auto se može kupiti za 25.000 eura.

Ferari se može kupiti za stotinjak hiljada. Dakle, duduci su preplatili kupljenu mašinu. Da li bi je toliko platili da su je plaćali iz svojijeh džepova a ne iz državne riznice?  Fušerska egzibicija. I to u dućanu firme koja prodaje telefone. Hrvatska firma Mava proda godišnje oko 1.000 vozića ali to nije bilo dovoljno za naše šeprtlje pa su otišli u Lisabon za nabavku.

Drugo loše je da je nabavka kobajagi radi zaštite okoliša na jezeru. Prevelika je slučajnost da se nabavka električne kariolice poklopila sa zakupom firme Eksplorer za ćevapdžinicu, bungalove i gradnju hotela na Biogradskom jezeru. Bivša lokalna samouprava u Kolašinu nije im dala da privire a kamo li da grade na Biogradskom jezeru. Angažovanje javnih finansija i angažovanje međunarodnih UNDP samarićana,  upravo kada se dobija dugogodišnja koncesija za eksploataciju prirodnog bisera nije puka slučajnost već obična namještaljka koju samo najpriprostiji ne mogu da provale.

Džumbus i entuzijazam društvanceta iz nacionalnih parkova, g.Markovića Premijera i UNDP-pijevaca su neuništivi. Ali već vidimo konture magupa i giliptera koji su združeni u poduhvatu. Tu je i medijska državna javna čegrtaljka koja je nephodna za promociju duduka. A mogli su u tišini jamiti i plijeniti, šta im je trebalo ovo kurobecanje sa elektrikom?

Obnova parkadžijske elektro mreže oko Biogradskog jezera i infrastrukture vode, ponovo sve iz državnih sredstava, dobro je za eventualne noćne terevenke u Biogradskoj mehani i za vrtutmu oko jezera. Jedinio vladine medijske tevabije ne objašnjavaju đe će otpadne vode iz ugostiteljskih objekata i fekalnu kanalizaciju da usmjere kad to nijesu dosad uradili. Glavna ćenifa i nužnici u hotelu, bungalovima i ćevapdžinici moraju se neđe prazniti a ta nečista voda neće ići uzbrdo na Bjelasicu nego upravo dolje u Biogradsko jezero.

Nije poznato da li će drveće u Biogradskoj gori sada padati na elektrovozić. Neće valjda kad je sada tu i UNDP. Kad su oni tu ne trebamo se bojati od uroka.

Developeri Biogradske gore, parkovići i MORT-ovci shvataju prašume kao mjesta potpunog haosa. Oni znaju da u pravoj prašumi tigrovi i aligatori, divlje svinje i nilski konji mogu da se unerede đe god hoće pa onda zaključuju da takvo divljanje treba omogućiti i njihovim posjetiocima, turističkim zvjerkama, radi prirodnog ugođaja. Ali, gospodo divlja prašumska, ako se hoćete dičiti prašumom onda u njoj ne može biti struje, vode, betona, benzina, bazda i terevenki.

Čim je dobio voziće, ćevapdžinicu, musafirhanu i „eco lodg“-eve, prefinjeni Klica efendija, direktor parkova, obreo se ovijeh dana u Francuskoj i promovisao „očuvanu“ prirodu nac. parkova Crne Gore iako se nacionalnim parkovima crnogorskim se ne može prići od bazda nužnika i kanalizacije i bijelih polja upotrijebljenih toalet papira. Naravno, Monsieur Klica ne zna jedne prokameniti na Francuskom i nije obavio niti jedan razgovor sa bilo kim u Parizu. Tako je kad se ćevapdžija i bivši bakalin dohvati mjesta koje mu ni u snu nije smjelo pasti šaka.  Kako je ovaj bivši vlasnik rožajske piljare promovisao Crnu Goru u Pariza kada ne zna ama baš ništa o nacionalnim parkovima ove države? Sreća što šarlatan efendija iz budžaka nije imao francuskih sagovornika. Kažu da je misleo da će namečiti Francuze na elektrovoziće. No, kao da su nam drugi bolji.

Za ekstraskupo vozikanje na struju u nedođiji UNDP meraklije bijahu troškarli -130.000 eurića. Oni su kupili dva vagona od teneće i pleksiglasa. Obadva iz Portugala. Ośetili UNDP-pijevci šta je održivo, isplativo, nužno potrebito. Ovo je važno zato što su vagončići elektrovozića mnogo skuplji od običnih jer moraju imati dodatne tandare-mandare, kočnice itd. Đe je kraj ovako održivom i korisnom investiranju UNDP-ija? Jesu li isti ovako i u drugim projektima? Ima li razloga da bude drugačije? Zašto bi UNDP-pijevci bili više pametni neđe drugo? Batli ovaj Eksplorer pa mu se potrefili UNDP bekrije i Premijer trošadžija. Turiste meraklije vozi elektrika, kaplje od kave i ćevapa a održavanje električnog ćira, akumulatore i mašinovođe drže nacionalni parkovi. Milina. Sve to od ulaznica iz NP Durmitor. Sirotinju treba dobro popritegnuti. Kao što to stoji u milenijumskim ciljevima UN.

Na kraju javnost treba obradovati sa činjenicom da elektrovozić na Biogradskom jezeru nije uopšte električni već je u pitanju obični dizel motor upakovan u plastičnu karoseriju. Samo, zašto traktor platiše pola miliona eura i zašto su krvnički skupo UNDP-pijevci platili specijalne električne vagončiće ako vozić vuče traktor „Toza Vinković“? Nije ni to važno već koliko su sličnih đilasnulih projekata ovi raspojasani kotlokrpi majstorisali? I koliko će projekata ovi ošamućeni naletnici jamiti dok njine lukavštine i smicalice ne skončaju.

Darko Stijepović

Centar za razvoj Durmitora

Kratki URL: https://zrcalo.me/?p=7281

Objavio Urednik dana lip 24 2019. u kategoriji Novinarstvo, Stav. Možete pratiti sve u vezi ovog teksta putem RSS 2.0. Ako želite, prokomentarišite ovaj tekst