“Sanitarno” uništavanje NP Prokletije

Male aždaje stegle obruč oko Montenegra. Bubice trubice zvane potkornjak, drvotočac, sipac, žižak, kakogod. Aždajice kruže kao lešinari iznad ovog evropskog sirotišta. Pojedoše nam šume sve. Apokalipsa. Junaci su na grudobranima domovine. Svi su jednoglasni – da se siječe. To su šumski inspektor Jasavić, slijede drvoprerađivači iz Plava i Rožaja, TV bastiljaši i medijska falanga te prekomandovani jokovićev ćata iz penzionog fonda u šumarstvo, neki gdin Rajković. Tu je i Vlada CG koja odluči da se u NP Prokletije odfikari 150.000 m3 šume.

Oprez predlažemo – kad god se pojave ovakvi šumski muzikanti i zagude o dobrobiti šuma.

Direktor Uprave za šume, gdin Rajković, jokovićev minđiharac i šumski pelivan, nepotkovan ni u čemu, ni u pravu ni u šumarstvu, zalutali čauš u magli, tu je da izboksuje poneki glas za partijicu koju predstavlja. Ovaj dični partijski potrčko, šarlatan, bajagić, neuki smetenjak, kočoper, raspojasana nagnuta delija i partijski jokov tevabija jeste izraz političke klase koja je danas na kormilu našeg malog broda. I raniji direktori šumarstva su bili badavadžije ali ovaj mlađani buzdovan zaista odskače po zadrtosti. Taj lapis iz arhive penzionog fonda avanzovao je i postao perjanica crnogorskog šumarstva. Tako jokovići sklepaše šumskog vozovođu koji bi da vozi šumsku lokomotivu Montenegra.

I njegov šef, ministar Joko, je živopisna šumska atrakcija od kada smo saznali za onih 196 tovara šume koje je ćerao na kljusetu u Danilovgrad čime postaje simbol i autentičan proizvod političke biznis klase montenigerijske. Ovaj dični šumar-električar je novi zakon o šumarstvu proturio kroz Vladu cg božemeoprosti eksperata te i kroz brđansku brbljivu cg skupštinu. Nikave razlike od prije nema i garantovano neće biti onog preduzeća za drugačije gazdovanje šumama za njegove 4 godine šumoupravlenija. Ali ima śeče lažnih sanitara u nacionalnim parkovima i akobogda u državnim šumama. Jasno je da sa ovim dasama sanitarna śeča može imati samo političku funkciju. Jasno je i da je ova ambalaža zrela za političku reciklažu.

Ipak, ne treba ih mnogo natenanisati, pa je li onaj stovarištarac, što je renoviro kupatila po školama, bio uđo na ministarstvo turizma, je li onaj ribar gliserdžija olciniumski bio premijer, je li onaj što je donosio bureke u Singapuru premijer, je li onaj džemperaš bio premijer, je li vodovodžijka ministar turizma, je li škovacin iz Budve ministar vojni…

Delija junačka, Jasavić inspektor, je đeljao po šumama crnogorskim zadnjih trideset godina. U šume nacionalnih parkova nije pristupao, do sada. Je li moguće da su samo šume u NP Prokletije gricnute od šumskog žižka a svuđe drugo pomaličak? 150.000 stabala bi da ofikari, da spasi nacionalni park od nacionalnog parka? Ova velečasna inspektorčina ne pominje ekonomske šume Uprave i gdina Joka. Samo se privukao zaštitnim šumama nacionalnih parkova. Smatramo da se ovaj zaptija treba manuti šuma u nacionalnim parkovima jer nema pravo da se tamo šunja. Treba da se jaraca i izbiva po šumama koje su ekonomske tj sirovinski resurs za industriju prerade drveta i to uz strogi nadzor šumarske nauke, javnosti i civilnog društva.

Šta inspektora najviše kolje? Kolje ga količina zaštićenih šuma koje neće biti pośečene, najkraće rečeno ostaće ekonomski nevalorizovane. Koja količina brige za opštenarodno dobro. U NP Prokletije to je neđe 1000 hektara šume. Svrbi ga džep državni tj valorizacija, inače ga ne bi interesirao žižak, šuma i šumokradice. Slično svrbi i šumske mafijoze, vjerovatno slučajno. Valjda je jasna logika liberalne ekonomije: “udri i bježi”. Sa malo političkih natruha. Šumarski inspektori su opštepoznata rak rana cg šumarstva ali i važna poluga šumske mafije. Divljačka eksploatacija cg šuma ima svoj oslonac i u radu inspekcija. Tačno je i da zucnu da bi odmah bili degažirani kao fudbalska lopta u publiku. Šta da se radi, moraju čuvati svoju čapru. Pa ni ostali inspektori ništa ne rade a dobijaju masne mjesečne apanaže od države i gledaju kako da se ne zamjere kome sa parama.

Šume u zaštićenim zonama nijesu predmet zaštite šumarskog inspektora kao što životinje u zoološkom vrtu nijesu predmet kontrole tržišnog itd inspektora, jer se meso tih životinja ne koristi za preradu, te životinje se ne jedu. Tigar i kamila nijesu sirovina za mesnu industriju. Tako i šume u zaštićenim zonama nemaju funkciju sirovine za preradu drveta. Ali u Vladi cg śedi Singapurćanin, badža iz neke pivske vukojebine, jedan iz plavske i rožajske vukojebine, jedan balabanac i zakucani smo za dno.

Šume parkovske imaju posebnu namjenu i specijalnu zaštitu i one izlaze iz vidokruga i znanja i shvatanja inspektora šegača. U tim šumama šuma umire prema zakonima prirode, uspravno, i te šume postoje da bi smo viđeli cikluse prirode koji postoje od iskona. Dozvoliti šumaru da on ocjenjuje u prirodnom rezervatu šta je prirodno a šta nije prirodno znači priznati mu da je saznao tajne prirode. A inspektori šumarski su samo prosti nadzornici šumskih śeča za potrebe industrije. Ali i tu moraju biti pod nadzorom države, javnosti i civilnog društva – jer obavljaju posao u našem interesu a i kvarljiva su roba. Već decenijsko iskustvo sa sanitarnim śečama u NP Durmitor pokazuje da se svako sanitarno dobroželanije šumsko završava u mafijaškim skandalima, krivičnim progonima i političkoj korupciji.

Tako dotaljigasmo i do zdravlja šuma u NP Prokletije koje treba urnisati, dotući, rasturiti, ojaditi, razbucati, osakatiti, ukloniti, urnisati. Ako nema razlike između nacionalnih parkova i šumskih gazdinstava onda nam ne trebaju nacionalni parkovi. Treba ih ukinuti i onda gazdovati ekonomski sa šumama u nacionalnim parkovima i u svakom napraviti po pilanu da se eksploatiše šuma. To je upravo kriminal u koji se upuštila nesretna Vlada montenigerijska kada je naredila da se u specijalnim zaštićenim područjima nacionalnih parkova siječe šuma zbog nezakonitih i nepostojećih razloga tj postojanja jedne šumske bubice trubice. Tako je šumski gaterista i nadzornik śeče gdin Jasavić postao persona koja sudi o klimatskim promjenama, životnim ciklusima šume, ocjenjivač vrijednosti života i raznovrsnosti šumskih organizama u zaštićenim zonama. A vlada montenigerijska je otrla svoje ekspertske opanke o gomilu zakona koji regulišu ovu oblast.

Darko Stijepović
Centar za razvoj Durmitora