Novi izraz poezije

Satirični sajt iz Srbije Njuz je pre izvesnog vremena objavio tekst pod naslovom “Srednješkolac savetovao Duška Radovića da manje visi na fejsbuku”. Takođe, na društvenim medijima prošle godine vrtela se slika umornog Mike Antića, a ispod slike je pisalo “Mika Antić se umorio od pisanja fejsbuk statusa za vas.” Poznate su i doskočice o Bukovskom, Andriću, Miljkoviću…. Sa eksplozijom društvenih mreža, poezija i pisana reč uopšte, naprosto je došla do širih društvenih slojeva. Razbila predrasude o dosadnosti, suvoparnosti ili apstraktnosti koju neopravdano nosi.

Na listama najčitanijih, nema je odavno. U tržišnoj utakmici nije zanimljiva, jer mali tiraži ne donose profit. Promenila je put od bambusa do ekrana, pa danas nastaje pritiskom na enter. Ali kako opstaje? Koje forme danas koristi? Kako se konzumira? Koliko i kako se nosi sa novim vremenima, sa novim tehnologijama, društvenim mrežama, brzinom života i našim “konzumiranjem “ informacija.

Poezija iz Srbije nastala u današnje doba sredine druge decenije 21. veka, kroz muziku raznih žanrova i formi zadržava bezvremenost zarobljenu u opisanom trenutku. Postepeno se javlja novi žanr, podžanr ili fuzija osećanja, kreativnosti, tehnologije. Reč je o video-poeziji.

Poezija je hvatanje slike, napeva, ili talenta u smišljenu prizmu reči.

– Karl Sandberg

Stefan Mitić je mladi pesnik iz Leskovca. Pažnju javnosti skreće po neobičnom stilu pisanja i video instalacijama. A njegove stihove recituju ljubitelji pisane reči iz celog regiona. Sa Stefanom smo razgovarali o savremenoj poeziji i umetnosti.

i svi ovi silni bulevari oslobođenja
nikada nisu ni bili oslobođeni

Zašto video-poezija?

Legenda kaže da je jedan čovek dočekao svitanje na moru dok mu je devojka ležala u bolnici. Očaran, on je uzeo jednu kutiju i pokupio je svež vazduh, talase, zoru, miris i odneo joj je i dao kutiju. Kada je ona otvorila unutar nje je bilo jedno veliko ništa. Lepotu i trenutak je skoro pa nemoguće preneti. Video poezija je moj pokušaj da kutija ne bude prazna kada je neko otvori. Video-poezija je 17D bioskop.

Koliko ljudi danas voli poeziju?

„Možete preći Voždovu ulicu“… „možete preći Voždovu ulicu“… „možete preći Voždovu ulicu“… – voleo bih kada bi se umesto tih rečenica sa semafora čula poezija, ali šta bi se tada dogodilo? Ljudi bi govorili „ko je, be, ovo?“ i izlomili bi zvučnik i to bi samo bio dokaz da poezija nije za ulicu, kao što nije ni za književne večeri. Poezija je kada si sam, da potpuno oživiš il potpuno umreš. a vidim da danas ljudi i žive i umiru, znači da poezija postoji i vole je ljudi.

Šta je za Vas poezija?

Mi, Leskovačani, ne kažemo uzalud kad potvrđujemo nešto: da be, da. Jer istina je: da, beda! Poezija je upravo igra reči pomoću koje dolaziš do istine. Poezija je kada pre spavanja umesto laptopa sklopiš knjigu, pa tek onda oči.

Stefanovu prvu zbirku pesama “U’vatile me lutke”, očekujemo u septembru a do tada pogledajte najnoviji video i pesmu na znakovnom jeziku.

Nikola Hadži Nikolić, frontmen popularnog sastava 357, pauzu u bendu posvećuje pisanju.

Aleksandar Stojković ST je frontmen sjajnog sastava iz Bora – Goribor. Objavio je zbirku pesama Ne možeš mnogo, ali možeš malo. Po rečima kritičara, Aleksandar se ubraja u grupu najsnažnijih autorskih imena na području bivše Jugoslavije, s čijim se stihovima mogu poistovetiti čitave postratne generacije.

“Vernik bez crkve
gradjanin bez grada
ljubavnik bez žene
ritam bez bubnjara”

Nikola Vranjković je bivši član sastava Blockout. Važi za jednog od najprijaznijih vokala u domaćoj rok muzici. Drugu zbirku pesama Bremeplov i istoimeni mini-albuma izdao je prošle godine.

Ako nisi bolji, kako da budeš bolji kad nisi?
Zašto je bitno da budeš bolji,
kad znaš da ni tada nećeš pobediti…
kad znaš da ni tada nećeš spavati mirno?

Marko Šelić Marčelo je obeležio kako hip hop, tako i književnu scenu u region poslednjih desetak godina. Izvanredno talentovan, iza sebe ima četiri samostalna izdanja i tri knjige. Iz poslednjeg njegovog dela knjigo-albuma Napet šou izdvajamo numeru Kostim.

al’ eto,ima lica što ulube lobanju,
pa se pitaš ko li su? Slično kao kad boli zub,
a ti jezikom čačkaš, ne mož’ da se maneš, mada smeta.
Vrag bi znao šta nas tera da čačkamo bolna mesta

Marko Aksentijević je tvorac “Pesničenja” trening aktivnog čitanja poezije u javnim prostorima, nastao je kao inicijativa umetničke grupe Škart u novembru 2008. godine sa ciljem da podrži pojedince da izraze kreativne potencijale, istovremeno promovišući novu formu predstavljanja i razmene stvaralaštva, i osnažujući neafirmisane umetnike da javno izlažu svoje stvaralaštvo.

A kad spavam onda sanjam Sizifa
I jednog prolaznika kako dobacuje:
Nije to taj kamen Sizife