MORAŠ UPOZNAVATI ZEMLJU KOJU VOLIŠ

Na jednom od časova baka Joke je prošetala s učenicima oko novosagrađenih stambenih zgrada, u njenom komšiluku.

– E, sirota ova đeca, đe se igraju! Oko kontejnera, na parkinzima. Ovđe je livada bila i komunistička vlast je planirala da tu bude park a tamo košarkaško igralište. Gledajte ove jade! Šta je uradio kapitalizam! Privatni preduzetnici, samo da što više stanova prodaju! Koliko je zgradurina tu nagurano! A bile su planirane tri kuće.

– Pa ko je prepravio taj plan naselja?

-Ko? Prodate duše iz vlasti. Razvalili socijalizam pa je krenula pljačka društvene imovine. Evropa pustila, omogućila pljačkašima da uzurpiraju sve. Sve što je radila i planirala socijalistička, humana, vlast trebalo je oburdati. Imali su nevladine organizacije koje je Evropa plaćala da razvaljuju sve što je socijalistička imovina bila. Novi zakoni u pravosuđu razvalili su zdravo tkivo. Ušla korupcija i laž u pravosuđe. Sudija je postao car. Ako nemaš para da platiš advokata – gubiš postupak. Ti kao građanin si potpuno nebitan, nemaš pravo da prigovoriš sudiji ako se njoj ili njemu tako sviđa. Strašna bahatost je u sudnicama jer nema porote. To su oni ljudi iz naroda koji imaju zdravu pamet i kontrolišu rad sudije. A sudije, zbog ovlašćenja koja su im data tripuju da si ti mali miš a oni bogovi koji mogu da te gaze ako im se ne pokoravaš. Zbog strašne nepravde koja se u Crnoj Gori razmnožava 35 godina moram da pišem knjige – za fioku. Niko mi to, za života, neće objaviti. Kad otputujem u drugu dimenziju, to će objaviti moja Ea. I, vi ćete joj pomoći, duše moje mile, znam. Sve to vidim u glavi.

Pričala je učenicima da je napisala knjigu o Telekomu, o njenom ludom pokušaju zaustavljanja privatizacije, koju je dobro plaćeni profesor Ekonomskog fakulteta, Veselin Vukotić, ugurao kroz mala vrata, u Crnu Goru. Niko nije znao kroz kakav pakao treba da prođe socijalistička Crna Gora. Drugovi s kojima se baka borila, dok je bila mlada žena, za socijalističko društvo – prodali su se, prihvatili kapitalizam. A njena braća i sestra prekinuli su svaki kontakt s njom, zbog istine koju je pisala. Kaže da su se svi pronalazili u njenim pričama iako je ona koristila samo obrasce. Zato je prestala da objavljuje priče. Rekla je da Univerzum zna svoj posao, i da će svi prodavci časti dobiti ono što su zaslužili, po zakonu kosmičke pravde. Treba samo sačekati. Pravda je spora i treba imati strpljenja za čekanje, misli baka Joke. Rekla je učenicima da će biti slavna kad umre, jer će se Ea potruditi da objavi njena sabrana djela. Ea redovno čita njene neobjavljene knjige i razumije zašto licemjeri ne vole istinu.

Baka Joke je rekla učenicima da nije dobro prošla u životu. Njena prva porodica, njen brat, zlobna i zavidna njena sestra i njihovi nepismeni roditelji jedna su velika i tužna priča. A porodica koju je baka Joke sa đedom Lukom napravila, njihovo četvoro đece, imaće mjesto u nekoj budućoj knjizi. Oni su bili bakina velika sreća i nesreća. Baka Joke je pisala i o drugim babama i prababama – tetkama i ujacima – đedovima i prađedovima jer je važno pisati istinu, o ovom stvarnom životu, u kojem ima mnogo zlih i ometenih u razvoju koji kvare društvo. To će biti crnogorska trilogija, koju ćete vi, duše moje drage čitati kad ja otputujem. Gledaću vas ja, otuda, i pomagati vam u svim plemenitim akcijama, rekla je na kraju. Đaci su je grlili i ljubili pa su spontano zapjevali „Bella ciao“ i tako razdragani hodali ulicom, do bakine kuće.

Naredna stranica