MORAŠ UPOZNAVATI ZEMLJU KOJU VOLIŠ

Mama je, otkad znam za nju, okupirana slikarstvom i kad dođem kod nje ona mi pokazuje kako da uočim karakternu osobinu određenog čovjeka i stavim je u portret pa onda priča o bojama i njihovoj vezi s dušom i muzikom. Volim da se igram bojama i da slikam na platnu dok me tata, moj zabavni, ne prekine. On me naučio kako se sade biljke i kako o njima treba brinuti. On sve što se pokvari po kući zna da popravi. Ima strašan alat, za sve živo… Ne viđam ga baš svakog dana jer on je u svom poslu pa onda sa prijateljima ili nešto popravlja po kući. Ko zna kako bih ja rasla da mi nije baka Joke i đeda Luke. Oni su mi dali svu ljubav ovog svijeta, prenijeli mi svoja ogroma znanja i iskustva, naučili me da sama zaronim u debele knjige! Moji najbolji drugovi i učitelji kažu da je to zdravo. I uvijek ih interesuje šta sam ja to sama pronašla. To je moja velika sreća. Uh, kako ih volim. I kad spavam ih volim.

Ja moram samoj sebi da razjasnim neke bitne stvari. Imam 12 godina a moja mama još nije rodila drugo dijete. Juče sam je pitala zašto nemem sestru ili brata? Zašto ona mora biti tako sebična, zadovoljna što je samo mene rodila? Ona je kazala da se priprema za bebu koju ću ja čuvati i vaspitavati. „A ti ćeš je samo roditi, dojiti dok ne napuni godinu dana? Ne, mama, mislim da je trebalo više da se uključiš u njeno vaspitanje a ne da to prepuštaš baki i đedu. Znaš li zašto? Ti nijesi učestvovala u mom izrastanju i ne značiš mi mnogo. Nekako si mi nebitna jer si neodgovorna. Razumijem da si imala povjerenje u đeda i baku, ali, to nije dobro, za tebe, mene, tatu… Sebična si. Ne voliš sebe i ne možeš voljeti drugog“. To sam joj rekla jer tako osjećam. Ne znam otkud meni takve misli? Šta to u meni treperi? Baka i đed su kao jedno biće. Liče jedno na drugo. A ja nemam svoju cjelinu. Zašto nemam brata ili sestru? Kad sam to rekla mami ona se rasplakala. Rekla mi da joj slikarstvo kojim se bavi uzima mnogo vremena, da je tražila svoj izraz i da joj to veoma teško ide. Eto, pa je mene zbog toga zanemarila. Moj tata je razumije i čeka njeno umjetničko sazrijevanje. Ulazim svaki dan u njen atelje i gledam njene slike koje me nekad potresaju.

Kuća koju su pravili moj đed i baba ima dovoljno prostora za razne aktivnosti pa tu svako, od ukućana, može da radi ono što najviše voli. Moja mama je to iskoristila. I ja bih se neđe zavukla i čitala i čitala jer mi se u školu ne ide. Nastava se izvodi na dosadan, nekreativan način. Najsrećnija sam kad ne idem. Kad bi moj đed predavao ili moj tata ili moja baka ili mama bilo bi svima zanimljivo i svi đaci bi jedva čekali to vrijeme kad se ide u školu. Tata je muzičar i inžinjer elektronike i majstor u kući. Kad dođu moje drugarice on, kad je tu, priča i pokazuje veze između muzike i matematike. Ja tada sviram gitaru i on me pažljivo sluša. Moj otac baš umije da prenese znanje iz prirodnih nauka. Žao mi je što ima malo vremena, za mene. Rekao je da je mnogo dobro što sam s mamom ozbiljno razgovarala. „Ti imaš pravo na brata i sestru, potrudićemo se da ovaj svijet obogatimo.“ O, kako sam ga izgrlila i plakala od sreće. Moraću mamu da pazim, da šetam s njom svakoga dana i prenosim joj znanje koje sam stekla. Biće lijepo toj bebici koja se priprema da dođe na ovaj svijet.

Dolaze kod mog đeda neka dva njegova, mršava, prijatelja, iz vremena SFR Jugoslavije. Dok im kuvam kafu ja slušam te priče iz socijalističkog društva. Tada je mogao, o državnom trošku da studira ko je god bio vrijedan đak. Država je mnogo brinula o podmlatku, kažu. Vrata svih stanova i kuća bila su stalno otključana. Moglo se spavati u parku. Nije bilo diobe na muslimane, pravoslavce, katolike. Slavili se državni praznici: 13. jul, Prvi maj, Dan SFRJ 29. novembar, Nova godina. Bilo je bratstvo jedinstvo. Jugoslavija na čelu nesvrstanih zemalja… Strašni moralni kapital je uništen jer se nekome nije sviđao socijalizam. Udruženi kapitalisti srušili su socijalizam. Gorbačov je bio mečka Simana. Za sve ove, navedene, rečenice tražila sam objašnjenja u knjigama i zapisivala sam izraze koje sam čula od tih đedovih drugova. Pomogli su mi debeli rječnici i knjige iz naše biblioteke.“

Naredna stranica