Magla

Bivša vikendica-kuća premijera

U dnevniku Tv Bastilje Premijer Marković najavi da će Fond za razvoj finansirati izgradnju hotela Durmitor a pored njega i hotela Planinka i Jezera i da će uložiti u žičare itd. Ulažu 60 miliona u śever. Gdina Statisa niko više ne pominje. Premijerove bajke znače ponovnu prodaju magle i predizborno zaluđivanje gorštaka koji će i ovog puta vjerovati vuku u jagnjećoj koži.

60 miliona je mrvica za investiranje u bijelu industriju. Bezbrojne su paralaže do sada lansirane a ova je zaista dostojna Barona Minhauzena. Priśetimo se halakanja o izgradnji onih 27 hotela na Durmitoru i donošenja Plana Durmitorskog regiona u skupštini CG (3,5 miliona), pa strateški plan talijanski (1 milion), pa slovenački fantovi i njihovo milioni… Ispariše i azerbejdžanski sultani koji su prije 4 godine obećavali brda i doline u Žabljaku. Tv Bastilja je bila nekoliko puta kod ovih azijatskih slavnih biznismena i tada su nam obećali bili prenijeti superiorno znanje azijatskih despota o razvoju bijele industrije. Pored Bastiljaša iza Kavkaza su bili i g.

Đukanović, razni drugi ministri i turistički bašibozuk iz NTOCG, sportski bašibozuk te sportski novinari… Sve je bila manevarska municija. Niti jedan privatizovani hotel nije obnovljen, ništa nije urađeno na infrastrukturi – sve što postoji u Žabljaku ostalo je iz socijalizma, samo je 40 godina starije.

Sada nam sa najvišeg nivoa najavljuju da će Fond za razvoj finansirati izgradnju hotela Durmitor. Hotel je prodavan neuspješno dvadeset puta. Već je propalo uvaljivanje hotela košarkašu Pekiću, pa despotima i sultanima iz Azerbejdžana, sama vrhuška je držala hotel zatvoren 15 godina i evo uteče i g. Statis.

Razorena i ostarela infrastruktura Žabljaka, degradacija populacije plus atomska bomba divlje gradnje pokazuje da je sranje takvo da ni svih 60 miliona da dođe u Žabljak ne možemo dostići 1988-u godinu.

Jasno je da je ovo Premijerovo obećanje ludom radovanje jer privatizacioni klan nije obnovio ni hotel Jezera, ni hotel Planinku, ni bilo koji drugi hotel, a kamoli hotel Durmitor. Hotel Jezera je već deset godina panjega i peštera, ruina, bez vrata i prozora i vrhuška nije čak ni pokušala da realizuje klauzule iz ugovora o prodaji i oduzme hotel tranzucionom prevarantu već je upravo šef režima Đukanović stajao iza tranzicionog mešetara, štitio ga i sabotirao turizam u Žabljaku. Tako je Đukanović urnisao i velike žičare Štulac I i Pitomine. Dosadašnji trošak za živog fosila – žičaru S. Kuk je preko 5 miliona eura. Da su šćeli mogli su to uložiti u novu žičaru ali oni odlučiše da kupe to gvožđe za željezaru za 2 miliona i da ulože skoro milion u farbanje 8 stubova skalamerije koja se nikada ne farba. Đe je ostali novac niko ne zna.

Zašto bi obećanje o novim ulaganjima bilo različito od ovog turističkog cirkusa?

Čak da sada imaju potpuno nove ove hotele ovi raspištoljeni kotlokrpi niti imaju strategiju razvoja koja će omogućiti održivost ovih hotela niti logistiku koja bi hotele činila funkcionalnim. Do sada Fond nije smio urizikati da ulaže u nešto više od krajputaške krčme ili sitnog hotelčića-motelčića-mehane člana vladajuće klike a sada imamo javno obećanje da će da obnove i Planinku – najveći hotel na śeveru i jedan od najvećih u Crnoj Gori.

Ostaje da se veselimo ovim premijerovim izmišljanjem kao što se veselimo avanturama barona Minhauzena.

Konačno, treba napomenuti da je Premijer Marković par mjeseci prije ovih izmaštanih ulaganja prodao svoju kuću u Žabljaku pa zato evo još jedan argument više da Premijer baca petarde i puca ćorcima po Žabljaku. G. Marković je, uz primjenu meke sile, pare od uređenja Mišićeve ulice u budžetu Žabljaka preusmjerio i sredio svoju ministarsku ulicu (zvanično Bajova ul.) u kojoj inače žive tri penzionera a ostalo su ministri. Da li bi Arapin kupio premijerovu kuću da nije bilo i ove bogougodne investicije? Vrhunsko maglanje…

Ali jedno se premijerima ne može osporiti – a to je: poznavanje mentaliteta gorštaka i rad sa vlasima na terenu.

Trideset godina im gule čapru a ipak gorjanici svaku premijerovu egzibiciju dočekaju sa neviđenim entuzijazmom i oduševljenjem i nekom nadom da će ovog puta dobiti na božijoj kladionici. Žabljak je zona sumraka a kad neko ovoliko puta žedne prevede preko vode onda mu se mora odati priznanje za vračanje i maštrakanje. Svako je kovač svoje sreće rekao bi Baron Minhauzen.

Darko Stijepović

Centar za razvoj Durmitora