Jauk sa planine
U prošlu neđelju desila se novost u crnogorskom zimskom turizmu. „Kada čujem glas Berete, sedam-osam da izlete….“ Ma, ne, začuo se jauk sa Bjelasice a sa mjesta Kolašin 1450 koje se nekada zvalo Jezerine. Jauču do neba Bepler i Džekobson. Jauču, za srce ujedaju, Bepleri i Džekobsoni kao da ih je neko batinom naćerao da se bave skijaškim biznisom na Bjelasici. Nebo prolamaju vapaji za pomoć i kletve Opštini Kolašin što im ne pomažu to jest što im ne trpaju pare u džep. Čovjek bi pomislio da su Bepler i kompanija neka udruga dobročinitelja a ne preduzeće koje mora da doživi (ekonomsku) smrt odnosno bankrot ako se bave poslom koji ne znaju da rade. Još misle da je šenlučenje i plotun u restoranu na ski stazi turistička atrakcija.
Kada su tranzicioni kupci Bepler i Džekobson pazarili ski centar Bjelasicu bili su u obavezi da poprave i održavaju lokalni put koji je vodio do njihovog skijališta. Umjesto toga dobili su, bez ikakvog osnova, ogromnu donaciju države koja je, o trošku svijeh građana, asfaltirala 16 kilometara puta do Jezerina. Svako bi tako pravio privatizacione ugovore i pobjeđivao na privatizacionim tenderima kad bi znao da će rijeka para, od para svijeh nas, biti navrnuta na njegovu vodenicu. Malo im je što država sipa i šakomi kapom u privrednu aktivnost namijenjenu samo bogatima jer je skijanje sport bogatih zemalja i srednje klase koja je kod nas skoro nepostojeća. Radnici skijališta su sirotinja sa mizernim platama, koje ne prime i po godinu dana i ne smiju ni da štrajkuju, ali gazde, koji se prave Englezi, ti Bepleri i Džekobsoni, pište kao ljute guje jer im nije zarada po volji. I traže da ne plaćaju poreze od kojih se izdržavaju upravo socijalne funkcije države. Da povidimo: Tvrde da je u subotu na skijalištu bilo 2.000 ljudi pa su samo od karata zaradili oko 30.000 eura; karta za parking je 5 eura, a bilo je kako tvrde bar hiljadu automobila, pa je zarada bar 5.000 eura; rentirali su bar 500 komada ski opreme po 12 eura, 6.000 eura; svako od tih 2000 ljudi popio je bar po jedan čaj od 2 eura pa to je 4.000 eura. Dakle, samo prihodima od jednog jedinog dana mogu da plate sve dugove državi, Opštini Kolašin i da isplate sve plate radnika. Godinama javno na TV Bastilji tamburaju kako su im sezone berićetnije no ikada i nikad veća turistička pośeta. I nama je drago, pa zašto onda skarliču?
Bepler familija ište baterije ski topova za njihovu privatnu firmu ali da se nabave o trošku svijeh građana. Tako izgleda preduzetništvo preduzeća familije Beplera i tako oni zamišljaju bavljenje biznisom – da oni dobiju socijalnu pomoć od osiromašenih građana Crne Gore. Hoće da im se ukine PDV, hoće džabe struju, hoće džabe vodu, hoće gorivo bez poreza, hoće plate bez poreza i doprinosa, hoće kredite bez kamate, hoće da država garantuje za poslove familije. Hoće da svi mi ostali umjesto njih uplaćujemo poreze i doprinose da bi se oni liječili o našem trošku, ljetovali o našem trošku, penzije primali o našem trošku, zabavljali se o našem trošku, koristili kulturu i socijalu, sve o našem trošku. Policijski službenici im služe kao parkingdžije i rade poslove čuvanja leđa. Mi ih plaćamo a oni argatuju za privatno preduzeće dvojice engleskih džentlmena. Neka u Engleskoj probaju da dobiju policajca za poslugu. Mogu da iznajme gorilu ali policajac nije privatna posluga. Državno preduzeće čisti i održava lokalni put do privatnog ski preduzeća. Što ne probaju to u Engleskoj?
Ove engleske dušice su ponudile Kolašinu da kompenziraju svoje poreze za ski pasove đeci kolašinskoj. Zašto ne bi svi preduzetnici kompenzirali svoje usluge za poreze državi jer đeca koriste i druge usluge? U dušama lihvara ne postoji mogućnost davanja đeci besplatnih ski pasova jer su navikli da deru kožu ljudima i ne vide svoje lihvarsko iskeženo lice. Njihova humanost prema đeci jeste da oni budu uljudni i društveno odgovorni, ali za nečije tuđe pare – najbolje za pare svijeh Kolašinaca. Pokušavaju da podvale Opštini prodaju karata za đecu preko kompenzacija za karte. Mogu đeci ponuditi besplatne karte i u danima kada im žičara ionako zvrnda prazna. Ali neće jer ih malena čeljad ne interesuju. A misle Bepleri i Džekobsoni da su vješti da udaraju u najtanje žice sentimenta. Malo śutra. Upravo su đeca budući skijaši i korisnici njihovih usluga ali oni ne namjeravaju da tu klijentelu pridobiju. Njima je cilj šićar i na račun male čeljadi i ruka u džepu svijeh Kolašinaca i svijeh građana Crne Gore.
Zašto bi se dva engleska džentlmenta mučila da pridobijaju klijentelu kad im je pri ruci Premijer. Dodir čarobnom palicom zvanom Premijer i stvore se pare iz ničega. Taj čarobni štap im je i ranije donosio džabe gorivo, zaborav poreza, džabe novi put, džabalesku čišćenje, besplatne mašine. Śetimo se one pomoći prije koju godinu i onih 100.000 eura koju iniciraše NTO, primorski biznismeni, onaj „ekspert“ Radulović iz CTU i dr. Ko je skinuo skorup? Ovo jaukanje i cviljenje je predskazanje da im Premijer upravo sprema poklon od našeg novca koji oni i traže. Samo se sada to kroz medijske bogougodnike trbuhozbori.
Darko Stijepović
Centar za razvoj Durmitora
Kratki URL: https://zrcalo.me/?p=4630
Objavio Urednik
dana velj 15 2016. u kategoriji Reagovanja, Stav.
Možete pratiti sve u vezi ovog teksta putem RSS 2.0.
Ako želite, prokomentarišite ovaj tekst