Jasminka Milošević: Treba voditi dijaloge a ne diskusije i rasprave

Jasminka Milošević profesorica je filozofije u podgoričkoj Gimnaziji “Slobodan Škerović”. Nevolje u koje je zapala povodom prošlogodišnje Međunarodne filozofske olimpijade u Crnoj Gori skrenule su krajem iste godine opštu pažnju. Mediji koji su izvještavali o njenom slučaju nijesu pridali pravu važnost samom projektu Međunarodne filozofske olimpijade koju je ona organizovala sa kolegama iz Udruženja profesora filozofije. Nažalost, izgleda da njene nevolje nijesu gotove jer joj je plata opet blokirana, a dug iz nekog razloga vraćen na prvobitno stanje.

O tome šta je prošla, šta je i dalje muči i šta je ćera da nastavi dalje govorila je za Zrcalo.

Poštovana Jasminka prije svega želimo da znamo: kako je vaše zdravlje?

Ja se osjećam odlično. Iznenađujuće, s obzirom da je danas već osmi dan štrajka glađu. Pitala sam se zbog čega, ali mislim da je ponekad potrebno da zanemarimo hranu, da se okrenemo nekim duhovnim stvarima jer je očigledno duh, kao što kaže Maks Šeler, obrnuto proporcionalan materiji. Čini mi se da je to u mom slučaju više nego vidljivo.

Kako rekoste, već osmi dan štrajkujete glađu. Koja vas je nepravda neposredno nagnala na tako opasan čin? Šta je vaš zahtjev?

Pa ono što je predstavljalo kap koja je prepunila čašu je u stvari bila zabrana na moju platu od strane hotela “Princess” u iznosu od preko dvadeset tri hiljade i, ne znam, petsto-šesto eura iako je sam hotel otpisao deset hiljada, a Vlada je našem udruženju u martu mesecu uplatila deset hiljada tako da je dug u stvari bio oko tri hiljade i nešto eura. Prosto ne mogu da shvatim da se mogla dogoditi takva greška da je zanemareno da je dvadeset hiljada, u stvari, nepostojećih, i da ja i dalje moram ponovo da ulazim u taj začarani krug sa izvršiteljima, da dokazujem taj dug koji faktički skoro i ne postoji. Pa i potrajalo je to objašnjavanje sa hotelom i njihova pravnica nije bila u toku da je Vlada uplatila deset hiljada eura. Kasnije je saznala, nije joj smetalo da mi usput održi predavanje „Šta vam je trebalo da održite tu olimpijadu?“, „Ja imam najbolje namjere“, „Ja razumijem šta ste Vi htjeli ali nije Vam to trebalo, to niko ne ceni“ i tako dalje.

Ko je po vama ključni krivac za neslavnu situaciju oko Filozofske olimpijade koja je vas dovela na rub egzistencije? Šta je sve samo Udruženje profesora filozofije, kao i njegovi članovi ponaosob, pretpjelo zbog svega ovoga?

Najodgovorniji krivac za stanje vezano za olimpijadu je naravno Ministarstvo prosvete. Oni su bili generalni pokrovitelj i sama činjenica da u trenutku kada se olimpijada održavala oni čak nisu na svom sajtu objavili da je u zemlji trenutno oko dve stotine učenika iz pedeset zemalja sveta i da su oni pokrovitelji toga događaja [dovoljno govori]. Ja mislim da je to jedna od najvećih promocija koju je Crna Gora imala u pogledu ne samo obrazovanja nego i kulture jer se radi o, uz matematičku, najznačajnijoj filozofskoj olimpijadi koja je UNESCO-va olimpijada. Štaviše, ministar je u skupštini izjavio „takozvana olimpijada“. Pouzdano znam da neki ljudi iz ministarstva [prosvjete] na sednici Vlade na kojoj se raspravljalo o dodeli sredstava od strane drugih ministarstava ustali i rekli: „Ovo je naš projekat. Mi smo generalni pokrovitelji i ostala ministarstva nemaju pravo da se miješaju“. Takođe pouzdano znam da su mnoge privatne firme bile stopirane da nam daju sredstva. Bio je jedan privatnik dovoljno moćan i dovoljno bogat i spreman da plati kompletnu olimpijadu, ali na kraju nije poslao čak ni hranu tako da smo potpuno neplanirano upali u dug od sedam hiljada sedamsto i nešto eura, pa me “Gradski restoran” u Baru tužio zbog toga. Jer mi smo morali da se snalazimo kako znamo i umemo. Kako da ostavimo dvesta ljudi bez hrane?

Šta nam sve ovo govori o stanju prosvjete u našoj državi?

Pa radi se o tome – prosvetom upravljaju ljudi koji očigledno ne znaju šta je prosveta. Evo upravo ovaj slučaj sa prijemnim ispitom na Medicinskom fakultetu [u Podgorici]. Ja godinama govorim da reforma ne funkcioniše kako treba. Pogotovo u posljednjih pet godina, pa skoro i više. Reforma je haotična. Ona se ne sprovodi sistematski, ništa se ne proverava. Znam iz iskustva, pisala sam udžbenik iz etike pre deset godina – nikada nije bilo reizdanja. [Inače] kada se objavi jedan udžbenik prvo se pilotira godinu dana pa se onda unose izmene na osnovu primedbi pa onda opet i tako dalje. Dobri udžbenici prođu osam ili deset izdanja da bi bili dobri. Ista stvar je i sa programima. Ja sam koautor programa iz etike i logike a da nikada za više od trinaest, evo četrnaest godina kako postoji, nije bilo suštinskih izmena tog programa. A programi se moraju prolongirati, menjati i tako dalje. Tako da sam ja već od početka shvatila sama, kao autor programa, da bi neke stvari trebalo da se menjaju. Ali svi su bili gluvi na to, nikog to nije interesovalo. A da ne pričam da sam govorila da je ova školska godina za maturante bila pogubna. Deca su mi se žalila od početka godine da su preopterećeni, da imaju tri nova predmeta. Nama su gimnazije petvorene u prirodno-matematičke gimnazije. Nisu sva deca sklona tim naukama. Zanemarene su društvene nauke, o filozofiji da ne govorim, mislim, to je već priča za sebe. Tako da sistem ne funkcioniše. Sve se svodi na to da se odrade neki sitni poslići za neke sitne honorare i da prođe školska godina i da se sve zaboravi. Da se sve gura pod tepih.

Po Vašim fejzbuk objavama vidi se da je nastao problem između Vas i organizacije KOD. Vi smatrate da su oni željeli da iskoriste Vaš položaj radi vlastitih ciljeva?

Pa da. Što se tiče organizacije KOD to je jedno veliko razočarenje za mene. Organizacija KOD i ljudi koji je vode [mada] ja nisam sigurna ko vodi ovu organizaciju. U početku mi nije ni padalo na pamet da pitam tako nešto iz prostog razloga što tu ima i mojih bivših učenika, zbog toga što se Srđan Perić i ja znamo i pre ove afere i ja sam mu zaista slepo verovala. Nisam imala potrebe ni da pitam za njihove procedure, oni su se sami javili kada je počeo taj skandal, da ga tako nazovem, krajem oktobra i početkom novembra [2019. godine] i pitali da li bi mogli da dođu i snime prilog o tome. Naravno da sam prihvatila jer sam mislila da su u pitanju prijatelji koji me podržavaju. Od početka, iako su snimili tri video klipa – nijedan od tih klipova nije do kraja obrazložio problem olimpijade. Oni ni na jednom od tih klipova nisu postavili ni jednu jedinu fotografiju sa olimpijade. Ja čak sumnjam da su ikad ušli na sajt olimpijade koji je predivan, moje kolege sa Međunarodne filozofske olimpijade kažu da je to najlepši sajt do sada – najbolje dizajniran i sa najviše informacija koje su potrebne učesnicima olimpijade. Njih nije interesovalo u stvari šta se dešavalo na olimpijadi. Svaki put su moju priču povezali sa ministrom prosvete koji je sebi dodelio stan tako da se osećam kao Izolda a ministar – Tristan. Onako nesrećna sudbina moja i njegova je zajednička jer čovek mora biti nesrećan duboko da sam sebi dodeli stan. Mislim, ne znam kako je to sam sebi dozvolio.

I ranije sam ja gunđala ali sam sve to pripisivala njihovom gledanju na stvari jer, na kraju krajeva, i oni imaju pravo na svoj pogled na ceo problem. Ne mogu ja njima nametati kako će oni prezentovati određenu situaciju. Međutim, problem je nastao onog trenutka kada su se meni moji učenici, prvo, a potom i maturanti iz cele Crne Gore, obratili za pomoć zbog maturskog ispita. Primala sam na stotine poruka da je za njih to preveliko opterećenje i tražili da na neki način reagujem, da im pomognem ili da se stopira maturski ispit ili da se, kao na primer u Hrvatskoj, taj maturski ispit pomeri. Tražila sam od KOD-a da naprave prilog ili da naprave podcast sa mojom prijateljicom koja je univerzitetski profesor koja je ekspert za to i koja to može daleko bolje da argumentuje u korist maturanata nego što bih to mogla ja jer ima mnogo jaču teorijsku podlogu za to. Ja imam iskustvenu [podlogu], imam je iz prakse, ali, naravno, je bilo potrebno i to teorijski obrazložiti zbog čega deca skoro dva meseca karantina nisu u stanju da u roku od četiri nedelje polažu četiri ispita. I ti ispiti nisu bili raspoređeni kako neki misle – jedne nedelje jedan druge drugi i tako dalje. Neki su polagali CSBH jezik i književnost pa su posle toga imali tri ispita, sve jedan za drugim. Poneki su zaista imali sve ispite u roku od mesec dana, trebalo je spremiti sve te ispite. Deca su bila u šoku. Srđan Perić je to odbio, ponudio je neku pravnu pomoć, a meni nije bilo jasno šta tu pravnik može pomoći. Ja sam mu rekla da sam se obratila poslaniku i u tom trenutku on je povukao i [pomoć] pravnika i tražio da neko od učenika izađe pa da ga snime. Iako su se deca u početku sama nudila da izađu ja sam im rekla da prvo razgovaraju sa roditeljima, roditelji su im skrenuli pažnju da može biti problema i deca su u stvari štitila roditelje. On je moje učenike nazvao kukavicama. Nakon toga ja sam njemu rekla: „Skini sve klipove sa mnom jer ja nemam nikakve veze i ne mogu imati nikakve veze sa organizacijom koja u stvari sve ono što ja radim svodi na to da su moji đaci kukavice.“ A što sam ja onda radila na olimpijadi sa kukavicama? A s kim sam radila? Radila sam sa mojim đacima. Jednostavno, posle je krenuo niz uvreda da sam se ja prodala ministru i tako dalje.Izjava koju su dali u „Dan“-u to je tek priča koja je neverovatna. Insinuacija da sam ja od njih tražila skidanje klipova onoga momenta kada je Vlada u martu uplatila deset hiljada je bezobrazna i neistinita jer ja sam to tražila šesnaestog maja nakon te prepiske sa Srđanom Perićem.

Kao i pred svake izbore – Crna Gora se nalazi u stanju pripravnosti više suprotstavljenih patriotizama. Pandemija koronavirusa, ekonomska kriza i selektivna pravda na svjetskom nivou dodatno su raspalili strasti. Vidite izlaz iz ovakvog izvitoperenog sistema vrijednosti?

Jedini izlaz je obrazovanje, i to ne samo formalno obrazovanje, [nego možda] baš onako kako to radi naše Udruženje [profesora filozofije]. Naše Udruženje postoji od 2012. godine, mi radimo volonterski, radimo filozofske caffée na raznorazne teme. Teme iz običnog života koje onda povežemo sa filozofijom, ali ne držimo teorijska predavanja ljudima nego im pokazujemo na koji način se u stvari može razotkriti obmana, iluzija, laž i na koji način čovek može da upozna prvo sebe i da prepozna svoje nedostatke. Prvo treba sebe prepoznati i sebe upoznati i tek onda druge ispravljati kako bi se na jedan miran i konstruktivan način mogli rješavati konflikti. Treba voditi dijaloge a ne diskusije i rasprave jer ovoj zemlji ostaje jedino dijalog. A te priče o patriotizmu… Pa patriota je onaj ko svaki dan kaže dobar dan komšiji, patriota je svaki onaj koji neće da polomi drvo. Patriota je svaki onaj koji će bacati papiriće u korpu za smeće a ne na ulicu. Patriota je svaki onaj koji brine o mravu a da ne pričamo o drugim ljudima. Mi smo upućeni jedni na druge, možemo mi da se svađamo, da imamo ne znam kakva mišljenja jedni o drugima ali mi smo dužni da prihvatamo jedni druge takvi kakvi jesu. Jedini izlaz meni nije sad u nekim revolucijama i šta ja znam, nego u korenitim transformacijama društva. Zaista je potrebna, što bi rekao Niče, jedna promena vrednosti – prevrednovanje naših vrednosti. Ne znači da vrednosti koje su tradicionalne crnogorske treba, odbaciti nego im se možda stvarno treba vratiti ako smo ih se ikada pridržavali.