Gostovanje Ivane Dimić na Trgu pjesnika
U srijedu, 19. jula sa početkom u 21 čas, na Trgu pjesnika se nastavlja književni program ovogodišnjeg festivala. Na Trgu gostuje Ivana Dimić, koja će predstaviti svoj roman “Arzamas”, za koji je dobila NIN-ovu nagradu za najbolji roman u 2016. godini.
Roman netipične forme, kombinacija dnevničkih zapisa i dijaloga, u kojima naratorka sosptveni egzistencijalni trenutak pokušava da razumije u duhovnom dijalogu sa lektirom, i u živom dijalogu sa majkom, čiji lik, uslijed progresivne demencije, postepeno iščezava u neartikulisanom glasu, problematizuje nikad do kraja tematizovane fenomene starosti, bolesti i suočavanja sa neumitnim okončanjem i gubitkom.
U obrazloženju žirija za dodjelu NIN-ove nagrade za 2016. godinu stoji: “Pripovedanje u ‘Arzamasu’ teče smenom dramskih, dijaloških i prozno-esejističkih pasaža. Dok se u dramskoj kolokvijalnoj formi i njoj imanentnoj graničnoj situaciji predočava sva složenost ljubavi dva bliska, a tako različita bića, od kojih je jedno u zenitu a drugo na kraju života, u proznim, katkad ispovednim a katkad poetskim, kontemplativnim, fikcionalnim fragmentima, promišljaju se ključna egzistencijalna pitanja, u misaono i simbolički posrednoj vezi sa glavnom pričom.
Tako se iz jedne sasvim intimne, gotovo kamerne perspektive otvara univerzalni pripovedni plan bez kojeg nema dobrog romana, ni vredne umetnosti. Ispripovedan svedenim, dramski ekonomičnim načinom, u stalnoj smeni komično-apsurdnog i setnog tona, te stoga žanrovski neuhvatljiv, roman ‘Arzamas’ Ivane Dimić postepeno prerasta u proznu fugu o ljubavi i smrti, u kojoj je ljubav, uprkos smrti, ona sila koja iskupljuje i osmišljava sam život.”
Ukazujući na porijeklo naslova romana, Dimić je napomenula: “Ja sam naslov odabrala zbog citata u knjizi ’Energija zablude’ Viktora Šklovskog. U toj teoriji o Tolstoju on piše kako je grof Tolstoj otišao u Arzamas da kupi imanje i kad se dogovorio s trgovcem, ostao je tamo da prespava. Usred noći ga je probudio užas: smrt mu je na uvo šapnula ’To se ti mene plašiš’. Šklovski komentariše: sreća i smrt, to je arzamaski užas. Ja sam uzela tu reč za naslov jer se kćer koja čuva majku obolelu od demencije nalazi u pravom arzamaskom užasu”.
Ivana Dimić, rođena 1957. u Beogradu, po obrazovanju diplomirani dramaturg. Bavi se pisanjem kratkih priča, drama, dramatizacija, tv scenarija, prevođenjem, kao i dramaturškim radom u beogradskim pozorištima. Član je Srpskog književnog društva od 2001. i ima status istaknutog umetnika od 2005. Obavljala je funkcije pomoćnika ministra za kulturu, direktora drame Narodnog pozorišta i direktora Ateljea 212. Živi i radi u Beogradu, kao penzioner. Objavljena proza: „Crna zelen” (1995), “Mahorka, mastilo i muž” (1998), “Uzimanje vremena” (2001), “Ima li koga?” (2006), “Popis imovine” (2009), “Arzamas” (2016). Izvedene drame: “Pred ogledalom” (Atelje 212, 1986), “Pepeljuga” (Malo pozorište “Duško Radović”, 1989), “Beli ugao” (časopis Književnost,1998), “Golje” (Terazije, 2001), “Zmajovini pangalozi” (Pozorište “Boško Buha”, 2007). Izvedene dramatizacije: “Mamac” – prema romanima Davida Albaharija (Narodno pozorište, 1998), “Cigani lete u nebo”– prema pripovijeci Maksima Gorkog (Pozorište na Terazijama, 2004), “Petar Pan” – prema romanu Džejmsa Metjua Barija (Pozorište “Boško Buha”, 2010). Prevodi drama sa engleskog: Majkla Frejna, Harolda Pintera, Noela Kauarda, Bena Eltona, Rone Munro, Meri Džons, Terensa Maknelija, Toma Stoparda. Romani prevedeni sa engleskog Aleksandra Makol Smita: „Prva damska detektivska agencija“, „Žirafine suze“, kao i „Umreti u Čikagu“ od Nađe Tešić. Prevodi i sa francuskog drame Viktorijena Sardua, Pjera d’Marivoa, Rejmonda Kusa, Ežena Joneska, Jasmine Reze, Viktora Lanu. Nagrade: 2010. Nagrada Tiba festivala za najbolji dramski tekst za “Zmajovine pangaloze”; 2011. Zlatni beočug za trajni doprinos kulturi; 2012. godišnja nagrada za predstave“ Henri Šesti“ i „Ženski orkestar“; 2016. Nagrada „Pero Despota Stefana“; 2017. NIN-ova nagrada za najbolji roman u 2016. godini.
Sa autorkom razgovor će voditi prof. mr Božena Jelušić.
Kratki URL: https://zrcalo.me/?p=5755