Gospodar majmuna

U feudalnoj državi Ču, jedan starac je uspijevao da preživi zahvaljujući tome što su za nejga radili majmuni. Narod Čua zvao ga je „Đu gong“ (Gospodar majmuna).

Svakog jutra, starac bi sakupio majmune u dvorištu i naredio najstarijem da povede ostale u planine da beru plodove s grmlja i drveća. Važilo je pravilo da svaki majmun od onoga što ubere, deseti dio mora da preda starcu. Oni koji bi propustili da to učine bivali su surovo išibani. Svi majmuni mučno su živjeli, ali nisu smjeli da se žale.

Jednoga dana jedno majmunče upita ostale majmune: „Da li je starac posadio sve voćke i grmlje?“ Ostali rekoše: „Ne, sami su izrasli.“ Majmunče je i dalje pitalo: „Zar ne možemo da uzmemo plodove i bez starčeve dozvole?“ Ostali odgovoriše: „Da, možemo.“ „Zašto bismo, onda, zavisili od starca; zašto moramo da mu služimo?“

I prije nego što je majmunče dovršilo što je zaustilo svim majmunima svanu pred očima i oni živnuše.

Još iste noći, kad starac čvrsto zaspa, majmuni iščupaše sve kolje utvrde u koju su bili zatvoreni, te utvrdu sravniše sa zemljom. Takođe uzeše sve plodove iz starčevog skladišta i poniješe ih sa sobom u šumu iz koje se više nikad nisu vratili. Starac na kraju umrije od gladi.