Ći-hu, ći-hu, ći-hu-hu

                 Ći-hu, ći-hu, ći-hu-hu, ći-hu, ći-hu, ći-hu-hu,
                 iz kuće je na ulicu istrčao Iva,
                 i sa njime UNzDP-pi lo-komo-tiiiva,
                 Sad ulicom tako juri ta čudna kolooona, i
               UNzDP-pi lo-komo-tiiiva, od po miliooona (550.000 e)

Lokomotorni vozić od 550.000 eura koji su namijenili UNDP-pijevci Biogradskoj gori prekomandovala je ona ekologičica gđa Jočić na Crno jezero. Za drugi se pobrinula sama majka priroda – jedno stablo je vjetar usmjerio na vozić čađavi i prebilo ga po pola. Trebalo je da to budu elektični vozići ali se oni na kraju premetnuli u fap mašine pokrivene plastičnom karoserijom. Veledu, elektrika slabo vuče uz brdo, mora dizel. Mi njima – pa, je l vas ko bio po ušima da kupujete električnu šklopociju prije no pročitate uputstvo za nju tj da je slaba na noge uzbrdo? Šćahu oni čistu struju ali na kraju dobismo dim karadim. Žestoku borbu vode UNDP-pijevci protiv podlog neprijatelja ugljendioksida, čađi, klimatskih promjena, otopljavanja globalnog, srčanih bolesti, šećera, pritiska – evo kako:

Bivši premijer Mraković je, sa UNDP-pijevcima, svečarski otvorio milionski lažni eko projekat elektro eko voza na relaciji Kraljevo kolo – Biogradsko jezero. Sve ovo kastiganje je u okviru UNDP-pi projekta „Razvoj niskokarbonskog turizma u Crnoj Gori“. Taj kastig od eko vozića je koštao 550.000 eura. Uporedimo: TO Cetinje je nabavila tri električna strujadina tj vozića na struju za turiste za 45.000 eura. A ista UNDP-pi bratija je i u tom projektu. Samo je troškarenje za mrvu manje tj 10 puta manje tj za pola miliona manje. Dakle, jedna električna šarena laža dobrijeh UNDP-pi samarićana, a u stvari čađava traktor mašina (dizelaš), košta donatora UNzDP-pi, koji nam želi zdravu životnu sredinu – 550.000 eura. A onda nam Europa priča da je sa milionima pomogla Crnoj Gori. Jesu, iz njihovih džepova u njihove džepove. Koliko zaista košta plastični vozić koji vuče traktor Rakovica m74? Neki tvrde da je unutra Roverov dizel motor. Pa i da je, ne može biti 550.000. Fabrika vozića turističkih je u Zagrebu, na sajtu stoji da cijene vozića startuju od 5.000. Sada je valjda i nepismenim Crnobrđanima jasno đe je sprcano ovih 550.000 eura ali i onih 36 miliona Delegacije EU u CG za 4 godine – a sve za životnu sredinu. Sve im je tako. Tako im se i vraćalo, daboga.

UNDP-pi galioti su nekoga predriblali za 550.000 eura i to prezentirali kao pomoć u okviru zaštite životne sredine u Crnoj Gori – projekat „Razvoj niskokarbonskog turizma u CG“. Kakav je to niskokarbonski turizam a nabavili su traktore za da zagađuju vazduh u nacionalnim parkovima? Tako spržiti pare može samo Delegacija EU pa ne sumnjamo da je 550.000 eura iz ćese kolonijalnog guvernera Crne Gore – Delegacije EU u Crnoj Gori. Zbombali su 550.000 eura za nabavku plastične karoserije za traktor i dva vagona sa gumene točkove koje daleko bolje pravi romska zajednica za transport sekundarnih sirovina. Čemernije da ne može biti. Te jegulje čovjek ne može uhvatiti ni za rep ni za glavu. Plastična šklopocija je trokirala do Biogradskog jezera pa su je poslije dvije zime u bunkeru ekspedovali na Crno jezero. Dakle, Crno jezero treba da bude luna park – tako misle karakondžulosi iz Parkova. Rožajski bakalin gdin Klica i ministarski orjat gdin Simović imali su viziju Crnog jezera kao tezgaroškog bezistana, basamaka, ćepenaka, ade ciganlije i tuške pjace – sve dobro miješano. Istu viziju ima i najnovija ministrica tezgarošica sa glavice kod Danilovog grada ali i zelene bubašvabe Olciniumske.

Takozvana staza zdravlja od 500 metara od rampe do Crnog jezera dobila je tako dizel skalameriju da bi staza bila još zdravija i ljepša. Tako je nastala staza bolesti na istoj stazi zdravlja. Miris benzina, i parafina, pismo na brisaču, otisak gume na mom otiraču, … neđe u mraku zamiriše dizel u polumraku …. bacaš čini, ili mi se čini …

Umjesto da posjetioci bar tih 500 metara do Crnog jezera pruže noge vozovođka Jočićka naštelova plastičnu i dizel skalameriju da devera na Crno jezero. A njeni našljednici-meraklije nastavili. Ada, đe će mala đeca da hodaju 500 metara, đe trudnice, đe će stari ljudi od 130 godina da se muče muka i šetaju – mudrovala je ekologičica Jočićka – treba ih voziti, da se ne muče stazom zdravlja. Kakva šetnja, to je nezdravo, i opasno za srce i mozak.

Da ih pomenemo, za śećanje dugo, ove zelenopartijce, tezgarošicu ministarku Gjurović-Novaković, zelenu bubašvaba iz Ulcinja, nekog Martinovića rukometaša- čelovođu parkova i 400 i više krpelja u javnom preduzeću za nacionalne parkove u Podgorici. Svi ovi paraziti glođu NP Durmitor. Ova džinovska pantljičara je najveće državno preduzeće u Crnoj Gori koja apsolutno ništa ne radi i samo živi od rente i sisanja krvi države i naroda. Zato je i moguć ovakav skandal i naveđena pljačka i prikrivanje za koju treba pitati expremijera Mrakovića i onu zelenu bubašvabu ulcinjsku.

Malo mirisa nafte i drka motora vozića UNDP-pića jeste ono što treba klijenteli Svjetske baštine UNESCO-a koja će pohrliti još više da se vozika u voziću – dumala je valjda dalje dremovna Jočićka i njeni bekrijaši. Slično kao u prašumi Biogradskoj đe šlajfuju autobusi i šire se opojni mirisi iz auspuha, od masne pljeskavice i roštilj kobasice. Uz malo turiranja, auto na auto do vode, ugodan vonj gliba i katrana, iscurele nafte – autentični ugođaj pra šume koja postoji još samo na tri mjesta u Evropi, ili svijetu, ne znam šta ispriča tupi telal nekog medija. A onda će novci da se množe – trljaju ruke naci parkovci. Fali još dim iz kotlarnice voza i sirena lokomotive, kao na Šarganu kod Kusture, i depo sa mastima i prosutom naftom naokolo, kako bi ugođaj bio potpun. Romantika industrijske revolucije čađavog XIX vijeka. Kako bi ljudi imali zaista ugođaj da su na željezničkoj stanici kada polazi voz u neku kusturičinu dimnu ujdurmu. Staza zdravlja u UNESCO-ovoj Svjetskoj Prirodnoj Baštini nije potpuna bez piska i dimčine parnih lokomotiva, miomirisa gume i nafte, bez ugursuza iz naci parkova i naduvenih UNzDP-pi kočopera iz Slovačke, Azerbejdžana ili bez nekog drugog pomamljnog EU vagabonda i bjelosvjetskog zvijuka.

Darko Stijepović
Centar za razvoj Durmitora