Тридесет тетрадрахми

Улога вјере је да спаја људе дајући им наду у нови дан, јер у вјери смо сви браћа. Постоји ту разних споречкања у погледу религиозности јер –може човјек цио живот име Божје да на уснама држи али да га никад у срцу својем не осјети.

Умјесто да се искористи прилика да се направи литургија ђе ће сви вјерници бити присутни – праве се подјеле и исрцтавају се међе као никад досад. Сви вјерници треба да поштују худ која нас равнима чини а не да се лактамо, и грчевито боримо за оно што сваком припада – дом вјере, Манастир. Лицемјерно ликовање које је забашурено сујевјером, која се мјесто вјере у црквама служи је најстрашнији гријех који ови наши званичници – свештеници врше. Овђе наравно не треба изоставити актуелни проблем око својатања светог мјеста Острога, што нас наводи на сагледавање и нашег расцјепа унутар самог православља. Било колико замјерки тражили и СПЦ, не можемо избјећи да сличне не нађемо и ЦПЦ. Није законито присвајати света мјеста јер она сваком припадају и нико нема елементарног права да их својата, ни једна ни друга црква – а једна их је освојатала а друга се бори да их преузме. То је превасходно културна баштина и дужност свештеника би била да помогне сваком човјеку који дође у тај дом тражећи себе у вјери, мичући му кришом препреке у које се и он сам (свештеник) убраја. Улога свештеника је напривид пасивна – јер је духовно лице и не зове се ками тако, али кудикамо је важнија кад душа човјека дође на право исходиште! Али то није случај! Свештеник у нас хоће да буде активна личност! И политички и на сваки други начин! Бљуваће отворено све што му у канону не пише јер он је своје одрадио – „вјерник“ је! Завршио је богословију и обавио тиме све што се од њега тражило! Браниће Острог од „секташа, некрофила, безвјерника и фолираната“ ЦПЦ али ће од истог направити вељепродају! „Данас у Црној Гори продају Христа за 30 сребрењака“, вели господин црногорско-приморски, не обазирући се како се Христ (вјера његова – његова бит) продаје за знатно мање паре по манастирима у Црној Гори! На велико тржиште је изнешен! Од сујевјере и празновјере је оболио велики дио људи овђе код нас – а они то безвјерје распирују! Они су непријатељи вјере којом се ките! Данас људи више вјерују у цркву него у Бога, и то је једно опасно стање чији је исход неизвјестан.

Само нека неко каже: чему опроштајнице, лојанице, привјесци, огрлице бројанице, плетени крстови и сви остали артикли који представљају показатеље „праве вјере“? Нека ми рече неко да је у томе вјера која ће нас сачувати једа и срџбе, које ће спријечити ратове и лажове, која ће ćести већ једном све лапрде што знају све а до јуче своје име нијесу знали – бићу срећан и спаваћу спокојан и нећу страховати да крај сваке куће један џелат вреба, макар у истој кући био! Реците ми да ови званични попови нијесу хушкали рат деведесетих! Јемчите ми да нема лопова у руководству Црногорске Православне Цркве! Реците ми да чланови ЦПЦ нијесу били каменовани! Зајемчите ми да је СПЦ морално стала против геј парада и да немају они хомосексулаца/ педофила у својим редовима а које штите (Качавенда)! Увјерите ме пошто увјерите себе и свијет око себе!

Али треба се осрврнути на каноне који су сваком важни: све ово није њима забрањено. Све је дозвољено док год шире интересе не угрожава.

И за крај само једна напомена и једна молба, упућена свим званичним поповима Црне Горе:

Било колико сви занемаривали историју ближу и даљу и распиривали митоманију – сваки ваш покушај је осуђен на пропаст јер морала у темељу таквог нахођења нема. Историја ће ослободити истину. Али само једно: не гријешите душу скрнавећи светиње, ниједан манастир вељепрадаји намијењен није јер је коријен сваке продаје увјерења лаж у свом најчистијем и најстрашнијем облику. Не пише вам се добро послије тога. Ово није пријетња већ наговјештај онога што вас од Бога чека, а Бог зна свој посао и вјечно мотри. Речено је давно: био он позван или не –

Бог је увијек ту.

Оманги Ђута