Тридесет тетрадрахми

Прије неки дан смо били суочени са једним крупним ремећењем општедруштвеног, духовног и сваког другог пореткa.

Наравно, не мислим на неку нову „новинарску изведбу“ листа „Информер“, јер се тај „медиј“ више може сматрати као површински глибеж који не задире дубље у темеље друштва. Најпогоднија дефиниција би била да је то оваплоћење политике, транзиције и турбо фолка. Од њих све очекујемо! Жалим што је на ово потрошено и оволико ријечи овог написа.

Не, ријеч није о томе. У питању је знатно важније и потресније дешавање које у себи нема ни једну зеру вулгарног.

Архиепископ цетињски, митрополит црногорско-приморски, зетско-брдски и скендеријски и егзарх свештеног трона пећког господин Амфилохије је смогао смјелости и печобразности за вршење литургије на темељима старе Дукље, скрећући притом пажњу на старохришћанске споменике овог негдашњег града. Разлози за овакав чин су више у наслућивању неголи у збиљи, али се помаља мисао да је господин црногорско-приморски хтио да припреми терен за ново територијално ширење Српске Православне Цркве у Црној Гори.

Ма колико ово звучало некоме ван памети нек само домисли једно: због чега на литургији нијесу били присутни представници Барске надбискупије? Не чудимо се збиља што позвани нијесу представици Црногорске Православне Цркве, веза ове двије Православне цркве овђе у Црној Гори је већ одавно једна повратна спрега узајамне срџбе, али за Барску надбискупију остаје питање још увијек отворено. Било колико се ми дичили православљем у овим нашим крајевима, морамо се суочити са чињеницом да су први знаци хришћанства дошли са Запада а не са Истока. То је нешто што се мора поштовати. То досеже и до VI вијека! Расцјеп јесте на помолу био али је још далеко, далеко од јаве био. Не може да постоји здраво друштво које није у спокоју са својом прошлошћу. Господин црногорско-приморски не мари на подјеле које продубљује. Узимајћи још у обзир да је католичанство било државна религија „првобитне Црне Горе“ – Дукље, просто ван оквира сваке здраве памети излази овај поступак. Барска надбискупија је једини прави насљедник остатака манастира у Дољанима и старохришћанских споменика на Дукљи. А да би све било горе чак нијесмо у обзир узели оно главно – долазак православља се поклапа са доласком Немањића. Лично се надам да читалац зна да Немањићи нијесу дошли с братском љубављу у Дукљу, већ да су дошли, као прави средњевјековни освајачи, да покоре територију! Улога православља се мијења у сваком погледу послије доласка Турака, када је и Православље у Црној Гори било у потпуности независно од сваке друге религијске институције, али то није наша тема сада.