Рјечник уз Лучу микрокозму

Напомена: Овђе наводима све употребе приједлога спрама код Његоша. У Лучи су коришћена значења (редом) 1. б).2 и 1. в)

Спрам(а) –

1. са генитивом

а) одређује мјесто, положај који је на супротној страни и у близини појма који с именом у падежу уз који стоји: у близини, надомак. Нпр. облик попут спрама њега значи надомак њега.
б) У кобинацији са одређеним видовима локатива (овђе треба узети у обзир да именица има формално облик генитива, али се добија на питање “Ђе?” или се може надомјестити локативом, те се сматра нијансом локатива. Нпр. “Стопут сам овђена ćедио/ и грија’се према сунцу” (Горски вијенац, 153-154, у смислу 1.) или “но сви наши слаби изговори/ и сва наша слаба чувствовања, / спрам онога што би шћели казат” (Луча Микрокозма 126-129, у смислу 2.)): 1. према или 2. у поређењу, према (овисно од ситуације, ово друго према јеу смислу поређивања док је прво у функцији одређивања мјеста у односу на именицу која је у “локативу” )
в) У кобинацији са одређеним видом дативом: у односу на појам уз који стоји, према