Osujećeno iskustvo

Novinarska djelatnost je, po svojoj suštini, otvorena za svakog čovjeka ukoliko isti pośeduje dovoljno široko obrazovanje kao i bridak i nepretvoran um. Tako je barem u zamisli novinara kao nosioca sloboradske svijesti kojemu je zadatak plemenit – naravno ova uloga je mnogo koji put zloupotrebaljavana kao i svako zanimanje koje ima sličan predznak. Dolazi do zamjene teza – umjesto da ono što čini novinar bude plemenito te to povlačilo vrijednost njegove struke, često biva da je zbog neupitne „plemenitosti struke“ pravdan svaki njegov čin.

Ja i kolega Balša Vukčević sa Filološkog fakulteta u Nikšiću smo imali slično iskustvo kad smo tumačeći doslovce naziv studentski radio KRŠ (skr. od Kreativna Radio Škola), uviđeli ovaj medij kao priliku da se učimo na vlastitim greškama i na taj način budemo počeli da stičemo ośećaj za radio i novinarstvo. Nažalost, to se ovđe nije ovaplotilo.

Prije svega, smo se navedenom mediju javili avgusta prošle godine kad smo poslali koncept. Odgovora nijesmo dugo gledali (otprilike tri mjeseca) pošto je trebalo „da se redakcija sastavi“.  Tek se uvažena redakcija odazvala na malo jedak ton u porukama koji je zbog čekanja poprilično opravdan bio. Dvojica koju sam zatekao u njhovom prostoru poprilično je blagonaklono prihvatilo koncep koji smo poslali. Emisija koju smo mi imali u vidu trebalo je da se bavi knjiženošću, njenom položaju u školstvu i eventualnim nedotovnostima i nedosljednostima u načinu izučavanja književnosti u školama. Ipak, zbog silnih obaveza u koje je upleten ovaj mali radio kojeg, po podacima sa njihovog sajta, opslužuje pedesetoro mladih ljudi nama je zakazan rok bio kraj januara ove godine. Čak smo i to prihvatili jer smo gledali to kao priliku da što bolje pripremimo i da spremimo materijal za veći broj epizoda.

Vrlo je neljubazno da vi navrh tolikog čekanja zatičete svega jednog čovjeka u prostoru studentskog radija u neđelju poslijepodne, koji vas uza sve naziva agresivnim zbog slobodnijeg tona. U prostoru toga radija se iskupilo ljudi podosta u međuvremenu. Razočaravajuće je kad prvi put imate emisiju, što je prirodno za vas značajan dođaj, a maltene vas niko ne pogleda kad izađete iz sobe za snimanje.  Jedini koji nađe za shodno da nam nešto reče bješe ovaj nesuđeni tonac. Upotrebaljavao je neki fudbalski rječnik da izrazi negodovanje. Između ostalog reče „Ja ne čitam, ali vi mene niste zainteresovali za književnost ovom emisijom“. Uz dužno poštovanja, ako čovjek od 26-27 godina samo kaže da „Ne čita“ onda je prirodno da mu je potrebno daleko više da ga zainteresuje no li jedna emisija!

Kad bi se sročilo to što on nama kaza, reklo bi se da nam je najveći nedostatak što nemamo ono zbog čega smo se prijavili za rad na studentskom radiju – iskustvo!

Čovjek bukvalno nije jednu dobru stvar rekao za ono što smo činili.

Već smo očekivali kakvo će mišljenje biti nama nepoznate redakcije KRŠ-a, ali ipak smo šćeli viđeti šta će da reku. Pet dana od njih nije bilo glasa, sve do trena kad nijesam odlučio da ih kontaktiram. Naravno – odbacili su našu emisiju.

Odvratno je, u pravom smislu, kako su ponijeli prema nama. Neka da su nas nesuvislo i bez pravog objašnjenja oćerali, no smo mi morali njima da se javimo pošto se oni nas ne bi ni śetili! Glavni argument bio je da se „redakciji nije sviđelo“. Ko je redakcija? Ko vas ocjenjuje? Okle ti ljudi tu? Jesu li oni za to kvalifikovani uopšte? Ništa od toga ne znate, pošto ista redakcija nije u stanju da vas bar toliko ispoštuje i sastane se i popriča sa vama. Jedino smo se na nivou fejsbuka mogli razračunati.

 Kad sam razložno zahtijevao obrazloženje dobio sam ovu beśedu, koju prenosim iz literarnih razloga:

Mato, projekat zvani ‘Studentski radio KRŠ’ je počeo da se piše i stvara prije oko 5 godina. 2 godine je trebalo da se skupi cca33,000 eura da bi mogao šuštajući(!) signal da se pokrene. 3 ljudi sa još 10ak njih u početku je zapostavilo svoje životne, fakultetske i svake druge obaveze da bi se prvi put čuo signal studentske radio stanice u Crnoj Gorim bez ikakve koristi. Kad se čuo taj prvi poluuspješni šuštajući signal, mislili smo da je sve gotovo, a u suštini tek je sve počelo. Trebalo nam je još ljudi, tako da je od početka radija do sad, kontantno bilo uključeno od 30 do 50 ljudi. Radio nam se fokusirao na muziku koju smo jedino bez kompromisa ‘saopštavali’ Podgorici, Danilovgradu, a preko online stream-a i cijelom svijetu, i na studentske-univerzitetske teme koje smo sa kompromisom i uz pomoć i predloge kolega plasirali u Etar. Od tog prvog ‘poluuspješnog’ šuma do današnjeg jasnog signala, prošlo je 2 godine i 11 mjeseci – skoro 3 godine, i ne znam koliko si ti pratio KRŠ ali se emitovalo na desetine emisija koje su uglavnom bile loše, ali smo ih dozvoljavali jer je ovo napravljeno da bi ljudi pokušali nešto da rade. Razlika tada i sada jeste da smo i te loše emisije puštali da ‘žive’ po nekoliko epizoda, ali sada više to ne smijemo da dozvolimo. Razlozi? Radio KRŠ je po zakonu Komercijalna radio stanica koja mora da plaća račune: – Agenciji za elektronske medije; Radio difuznom centru; PAM-u. Sve to godišnje košta nekoliko hiljada eura, a nas niko novčano ne pomaže (osim UCG koji nam je ustupio prostor, što bi u novcu bilo prilično), a istovremeno sve to moraju stvoriti ljudi koji NISU PLAĆENI ZA TO, već SVE TO RADE IZ LJUBAVI VEĆ – 5 godina crtica VOLONTERSKI RAD (onaj koji ti pomenu na kraju). Da bi radio bio slušan, mora da ima muziku i slušljive-zanimljive emisije, kako bi imali pozitivan komentar od slušaoca i potencijalnih sponzora da bi radio živio (A vjerujem da i vi ne želite da se ovaj radio ugasi, koliko god vam se ne svidjao naš komentar u vezi vašeg rada, ili griješim?). Mi smo u prošlosti imali na desetine loših emisija, i trpjeli smo od slušalaca ružne komentare i mislim da se možete složiti da imamo makar nekog integriteta da procijenimo da li je nešto loše ili dobro za koncept Studentskog radija KRŠ ili mislite da ipak VI imate tu moć da nepristrasno procijenite da li je nešto dobro ili loše za Studentski radio KRŠ u odnosu na ljude koji svakodnevno žive, slušaju, kreiraju(…) ovaj radio? – Nadmenost u izlaganju u emisiji o književnosti (koja, cijenimo, treba da se na šarmantan i zanimljiv način približi mlađoj publici) i jeziku; način na koji ste gosta tretirali koji je istovremeno profesor (slažemo se da ih treba kritikovati, ali u granicama kulture), a vi ste trenutni ili svršeni studenti; nadmeno komentarisanje anketa srednjoškolaca od strane novinara je protivno svakom mogućem kodeksu; nekulturno prekidanje sagovornika; nejasnoće u izlaganju; čitanje poezije u sred dijaloga i rasprave; nejasnoća izlaganja; pa evo i ova komunikacija sa kolegama prije i poslije vaše probe (…) su neki od razloga zašto mislimo da ne treba da se ova emisija nađe u sklopu naše programske šeme. Ukoliko vam, na kraju krajeva, ova naša slobodna i pristrasna argumentacija nije validna, imate još pregršt radio stanica u Podgorici kojima možete ponuditi vašu ideju i mi se radujemo ukoliko uspijete u tome. Molimo vas da prihvatite ove nase komentare kulturno i u maniru odraslih osoba. Srdačan pozdrav, F. R.

Ovome nema što da se doda, F.R. je dovoljno ovo opjevao KRŠ. Jednoznačno se pokazuje samodovoljnost i međusobno tapkanje po ramenu jedne grupacije koja je umislila da je njihovo gibanje u rangu prosvjetiteljskog rada ili nekog partizanskog pokreta. Po svemu sudeći, mislili su da ćemo im rašćerati mi publiku.

Zbog svega navedenog prosto sam naćeran da se bačim u dubinsku analizu ovoga medija zbog evo posvjedočenog načina poslovanja.

Mi ovđe ostavljamo link za emisiju, i predlažemo ljubaznom čitaocu da sam procijeni je li začem, pošto su nama kritike i komentari dobrodošli.

 

Mato Kankaraš

Kratki URL: http://zrcalo.me/?p=5389

Objavio dana Mar 2 2017. u kategoriji Stav. Možete pratiti sve u vezi ovog teksta putem RSS 2.0. Ako želite, prokomentarišite ovaj tekst

Ostavi svoj komentar

Photo Gallery

Log in | Administrator SPETROV