Rigveda

O čemu to priroda govori svuda oko nas, u prostoru između atoma i kroz svaku našu misao? Isti dah, isti tihi šapat teče svakom ćelijom. Svakog od nas, nježnom upornošću poziva ritam samog života. Dragi su mi stihovi iz drevne Rigvede koja pjeva ovu vječnu pjesmu:

Moj duh može da odluta na četiri strane svijeta.
ali neka se vrati k meni, da bih mogao ovđe da živim i ovđe
da putujem.

Moj duh može da ode daleko preko mora,
ali neka se vrati k meni, da bih mogao ovđe da živim i ovđe
da putujem.

Moj duh može da ode daleko od blještavih zraka svjetla,
ali neka se vrati k meni, da bih mogao ovđe da živim i ovđe
da putujem.

Moj duh može da ode daleko i posjeti sunce i zoru,
ali neka se vrati k meni, da bih mogao ovđe da živim i ovđe
da putujem.

Moj duh može da odluta preko visokih planina,
ali neka se vrati k meni, da bih mogao ovđe da živim i ovđe
da putujem.

Moj duh može da uđe u sve što živi i sve što se kreće.
ali neka se vrati k meni, da bih mogao ovđe da živim i ovđe
da putujem.

Moj duh može da ode daleko do udaljenih predjela,
ali neka se vrati k meni, da bih mogao ovđe da živim i ovđe
da putujem.
Moj duh može da ode daleko od svega što jeste i svega što će
biti, ali neka se vrati k meni, da bih mogao ovđe da živim i ovđe
da putujem.

Moj duh može da luta u dolini smrti,
ali neka se vrati k meni, da bih mogao ovđe da živim i ovđe
da putujem.

Pročitajte ove stihove dva puta naglas, zatim pet minuta tiho sjedite usmjeravajući pažnju na svaki dio svog tijela, u prepoznavanju da je ta svijest Duh. Duh je iscjeljujuća energija, tok života i inteligencija u svakoj ćeliji. Kada se još jednom uskladimo s unutrašnjom radošću svoga tijela, pojaviće se znaci duboke mudrosti, liječeći nas iznutra.

Kratki URL: http://zrcalo.me/?p=2080

Objavio dana Jun 3 2012. u kategoriji Poezija. Možete pratiti sve u vezi ovog teksta putem RSS 2.0. Ako želite, prokomentarišite ovaj tekst

Ostavi svoj komentar

Log in | Administrator SPETROV