Promocija ‘Istorije matematike’ dr Miodraga Perovića

Trotomna knjiga “Istorija matematike”, autora prof. dr Miodraga Perovića, u izdanju Crnogorske akademije nauka i umjetnosti biće predstavljena u poneđeljak 26. novembra u 12 časova, u Podgorici, u sali CANU. O knjizi će, tom prilikom, govoriti: prof. dr Milan Božić, prof. dr Milojica Jaćimović, prof. dr Svjetlana Terzić, Balša Brković i autor prof. dr Miodrag Perović.

Pored toga što je jedan od osnivača PMF, dugogodišnji profesor na Univerzitetu Crne Gore, Perović je suosnivač “Monitora” kao i jedan od utemeljitelja “Vijesti”.

Jedinstven kompliment Perovićevo monumentalno djelo dobija od beogradskog profesora Milana Božića sa Matematičkog fakulteta, koji je i jedan od recenzenata.

“I ovaj recenzent je autor slične – ali po obimu znatno manje knjige – iste namjene. Sama okolnost da ju je – u ljetnjim mjesecima – recenzent pročitao ‘od početka do kraja’ je više nego dovoljna preporuka. Lično mislim da se od linije Skagerat, Kategat – Trst na Istok teško može naći bolje napisana knjiga na ovu temu. U tom kontekstu ne samo Crna Gora, nego i čitav kulturni jezički prostor koji ona dijeli, valja da bude zadovoljan što neko nije bio u nuždi a ovako dobro djelo napisao”, kaže Božić.

Akademik CANU Milojica Jaćimović u svojoj recenziji piše:

“Ovaj vrlo opširan rukopis zapravo predstavlja odgovor autora na pitanje kako treba predstaviti istoriju matematike, kako je predavati studentima, kako je i sa kakvim ciljem izučavati. Rukopis je organizovan u tri toma, koji, po mišljenju autora pokrivaju tri istorijske epohe u razvoju matematike. Prvi tom se sastoji od tri glave, i on pokriva period do kraja aleksandrijske ere. U prvoj glavi je izvršena analiza samih početaka matematike, zatim perioda kada su filozofija, prirodne nauke i matematika bile jedno. Odgovarajuće poglavlje autor je naslovio “Protomatematika” i u njoj su opisane protomatematike u Egiptu i Mesopotamiji, zatim u drugoj glavi naslovljenom sa “Rađanje matematike u antičkoj Grčkoj”, opisan je fantastični uzlet matematike u antičkoj Grčkoj, počev od rađanja nauke, filozofije i matematike, formiranja filozofskih i matematičkih škola, (Tales, Pitagora, Platon, Eudoks, Aristotel), zatim razdvajanje matematike i filozofije. Autor pri tome analizira doprinose ovih škola. U trećoj glavi opisana je aleksandrijska era u razvoju matematike, u kojem imamo nevjerovatni uzlet matematike. To je period i kojem su nastali Euklidovi “Elementi”, zatim Arhimedovi začeci infinitezimalnog računa, njegove rezultate o sferi i cilindru, njegovo aksiomatsko zasnivanje mehanike, i Apolonijevi radovi o konikama. Autor ne samo da ukazuje na matematičke rezultate antičke grčke i aleksandrijske ere, već pažljivo analizira definicije, formule, dokaze odgovarajućih teorema, objašnjava kako se ideje nastale u tom periodu kasnije nastavljaju, i kako ih prepoznajemo čak i u rezultatima savremene matematike. (…) Na kraju ovog toma, autor opisuje i kraj i gašenje matematike grčke epohe, do kojeg je došlo u Zapadnom rimskom carstvu, i kao graničnu godinu, ističe 529, kada su zatvoreni Atinska akademija i Aleksandrijski muzej, koji su dugo vremena bili simboli nauke antičke Grčke. Drugi tom se sastoji od 6 glava i obuhvata srednji vijek u Kini, Indiji, Kalifatu i Evropi i koji se karakteriše prvo skoro potpunim zamiranjem a zatim postepenim obnavljanjem interesovanja za znanja iz antičke Grčke, što je proizvelo revoluciju u nauci u cjelini, i posebno infinitezimalni račun. U III tomu rukopisa knjige prikazana je evolucija matematičkih ideja od 17. vijeka do savremenih rezultata i formi. Ovaj tom se sastoji od četiri glave: u X glavi knjige prikazana je evolucija Matematičke analize, u glavi XI opisana je evolucija ideja u geometriji, u glavi XII prikazan je razvoj algebre, dok je posljednja XIII glava posvećena pitanjima zasnivanju matematike. U početku X glave, predstavljeno je djelo Leonarda Ojlera, koje pripada matematičkoj analizi. Autor citira i komentariše Ojlerove radove, ukazuje na zanimljive detalje”, naglašava akademik Jaćimović.

U predgovoru svoje “Istorije matematike” profesor Perović citira Lajbnica:

“Korist od nje nije u tome da Istorija svakome da njegove zasluge…, već takođe da unaprijedi umjetnost otkrića”.

U Perovićevoj knjizi prikazano je 4.000 godina upravo te umjetnosti otkrića, ali i njenog učinka na rast civilizacije

Kratki URL: http://zrcalo.me/?p=6548

Objavio dana Nov 25 2018. u kategoriji Vijesti. Možete pratiti sve u vezi ovog teksta putem RSS 2.0. Ako želite, prokomentarišite ovaj tekst

Ostavi svoj komentar

Log in | Administrator SPETROV