Dječak iz vode

Milan Mladenović, rođen 21. septembra 1958. u Zagrebu, čovjek koji je posvetio svoj život rokenrolu, ostao je zapamćen kao srce poznatog beogradskog benda Ekatarina Velika. Sam je rekao: ‎„Za kraj bih rekao samo da mi ni u kom slučaju nije žao što sam sve ove godine protraćio na tako neozbiljnu stvar kao što je rokenrol, i mislim da poštenije i iskrenije nisam mogao da potrošim sve te godine.”

Živio je samo 36 godina, a za svoga života svirao je u „Limunovom drvetu”, „Šarlu Akrobati”, „Katarini II”, „Ekatarini Velikoj”, i snimio je sa Mitrom Subotićem-Subom posljednju ploču: „Dah anđela”.

Milan je ideal mnogim mladim muzičarima današnjice. Bio je zanimljiv mladi čovjek, barem su to za njega njega govorili njegovi prijatelji: „Milanu su, u jedanaestoj godini, dok je živio u Sarajevu, štampali pesmu u nekim novinama. Voleo je da čita. Sećam se, na primer, 1980, ja sam imao šesnaest godina, Žika petnaest. Radnička kontrola je svirala na poslednjem koncertu Šarla Akrobate… Posle svirke – haos! U sobi Vd, Koja, svi mi, totalno ludilo… A Milan sedi pored stočića i čita. On je bio potpuno svoj i mogao je od svega da se odvoji…” – Zoran Kostić Cane (Partibrejkersi).

Milan Mladenović je umro prije skoro 16. godina, 5. novembra 1994, i neće nikada biti zaboravljen. Misteriozna jeste sljedeća stvar: najveći dio „Ekatarine Velike” je mrtav. Basista Bojan Pečar umro je u Londonu od srčanog udara 13. oktobra 1998, a klavijaturistkinja Margita Stefanović 18. septembra 2002. godine u Beogradu, a uzrok njene smrti nikada nije zvanično potvrđen, mada postoji informacija da je umrla od Side u Domu za stara i nezbrinuta lica. Ostali članovi benda preminuli su od side – Ivan Vdović 1992. i Dušan Dejanović 2000. godine, što čini tragediju ovog benda još većom.

Za intervju „Tri zlatne ribice“ Milan je izjavio sljedeće: „E pa moja prva i najveća želja bi bila da se probudim i da ustanovim da je 1990. godina i da kažem: ’Uh, al’ sam nešto ružno sanjao!’ A druga želja bi bila da budem zdrav i čitav jedan poduži vremenski period, znači ono još jedno 40-50 godina, a treća želja bi bila da zaradim toliko novca da pravim neke interesantne stvari kao što je muzika… kao što je… kao što je muzika. Zadržao bih se na tome.“

Milanov prvi srednjoškolski bend je bio Limunovo drvo“, nastao krajem sedamdesetih godina u Beogradu. Poslije raspada „Limunovog drveta“ je nastao „Šarlo Akrobata“, 1980. Milan pamti osamdesete godine u Beogradu po žurkama, i novom talasu odnosno nju vejvu. Nažalost, nju vejv je sa sobom donio drogu – heroin.

Sa Gagijem, koga je upoznao još u Jedanaestoj beogradskoj gimnaziji, a potom sa njim studirao na Filološkom fakultetu, osnovao je bend „Katarina II“ (sa njim je osnovao i „Limunovo drvo“). Tada im se prvi put pridružila Magi koja je Milana osvojila svojom muzikalnošću i sluhom. Ipak, dvije godine kasnije zbog čestih sukobljavanja bend se raspao. Gagi je polagao pravo na ime benda, a Milan i Magi, Bojan Pečar i Firči odlučili su da osnuju novi bend sa sličnim nazivom – Ekatarina velika. Grupa je snimila sedam ploča („Katarina II“ – 1984, „Ekatarina Velika“ – 1985, „S vetrom uz lice“ – 1986, „LIVE 1986“ – 1987, „Samo par godina za nas“ – 1989, „Dum Dum“ – 1991, i posljednji album “Neko nas posmatra“ – 1993), a kroz njenu postavu prošlo je mnogo ljubitelja rokenrola. Međutim, najčešće promjene dešavale su se za bubnjevima za kojima su bili Ivan Vdović Vd, Ivan Fece Firči, Ivan Ranković, Srđan – Žika Todorović, Marko Milivojević i drugi. Veoma važan i prepoznatljiv pečat ostavili su Margita Stefanović Magi za klavijaturama i Bojan Pečar koji je bio jedan od najtalentovanijih basista svog vremena.

Milan Mladenović je bio frontmen „Ekatarine Velike“, i želio je da ga ljudi gledaju kao muzičara, a ne da u njemu vide nekog boga, ili da za njim trče djevojke. Dan danas se djevojke sa prostora bivše Jugoslavije zaljubljuju u njega. Može se reći da je taj čovjek imao nešto čarobno… Bio je pravi umjetnik.

Suviše revoltiran razvojem ratnih događaja, Milan je zajedno sa nekoliko rok muzičara 1992. pokrenuo projekat antiratnog karaktera Rimtutituki. Himna Slušaj vamo, objavljena za Radio B92 bila je trn u oku odgovornima za nastali haos. Najuticajniji muzičari tog vremena kreću da sviraju u otvorenom kamionu ulicama Beograda promovišući mir, ali njihovi pokušaji nijesu imali odjeka među razjarenom masom spremnom na ubijanje. Pokušaj organizovanja koncerta pod nazivom S.O.S. mir iliti ne računajte na nas nikada nije realizovan, a očaj i nemoć bili su jedine emocije koje su im preostale…

U avgustu 1994, posle nastupa na Festivalu u Budvi (to je zadnji konert EKV-a), Milan je prebačen u bolnicu, i ustanovljeno je da je imao rak pankreasa. Umro je poslije tri mjeseca, kada je težio samo 35 kilograma.

Tako nas je Dečak iz vode napustio.

 

„Imam utisak da se Milan samo okrenuo da se odmori… i znam… istog trenutka se negde ponovo rodio…“ – Zoran Kostić Cane (Partibrejkersi).

 

Buba Kankaraš

Kratki URL: http://zrcalo.me/?p=159

Objavio dana Oct 31 2010. u kategoriji Muzički. Možete pratiti sve u vezi ovog teksta putem RSS 2.0. Ako želite, prokomentarišite ovaj tekst

Ostavi svoj komentar

Log in | Administrator SPETROV