Antigona

 

7.

 

HOROVOĐA: Srećan je onaj, čiji život ne okusi zla! Kome jednom, zbog zla, kuća se potrese, za njega jadi ne minu, već svaki mu potomak zlo prati, baš kao kad nepogodni duvaju vjetrovi, pod more u mrak srne uzburkani val, pa iz dubine tamne pijesak valja crn što silni vjetar uzdigne, a jekom ječi valom udarani žal. Prastaro trpljenje zbog grijeha pokojnih nova trpljenja živima rađa: potomci rađaju potomke. Ali spasa nemaju. I granu posljednju, što Edipovoj lozi sjajem zablista – ali ipak na kratko – sad opet donji uzimaju bogovi. Nada, bludnica jedna velika, mnogim ljudima pomaže, a mnogim je samo dim, tek oblak praznih želja; ne znaju što ih čeka, dok oganj noge im ne oprži. (Dolazi Hemon). Hemon dolazi! Dolazi li on zbog Antigone u srcu noseći bol, da li žalosti ga možda njihov nesuđeni brak, ili možda neki drugi u duši nosi mrak?

 

 

 

 

8.

 

KREONT (sinu): Sine, valjda ne stižeš na oca ljut zbog vjerenice, zbog presude? Ili tebi drag sam kako god postupio?

 

HEMON: Tvoj sam, oče! Znam da dobre misli njeguješ za moje dobro; i slušaću te ja. Nikakav mi neće preči biti brak no ti dok putem dobra vodiš sina svog.

 

KREONT: Sine moj, u svemu najprije očev savjet saslušaj. Nemoj da zbog naslade sa ženom pamet svoju izgubiš, jer znaj da hladan onda čeka tebe zagrljaj kad  u tvom domu živi žena zla – ta ima li veće kazne nego rđav drug? Odbaci je, pusti ženskinju tu k'o dušmanku nek’ nekome u paklu bude nevjesta! Nju ja uhvatih đe od svih građana pred cijelim svijetom ona jedina građansku neposlušnost pokaza; neću da se kao lažov pokažem, zato ubiću je ja. Njegujem li neposluh u rodu, rašće jači izvan roda mi. Ko u svojoj kući strogo postpupa, i narodu će važiti ko pravičan. Ko zakon gazi, ili misli da vladarima gospodari, od mene takav neće dobiti pohvalu. Koga država je izabrala, toga treba slušati! Takav čovjek znaće – smijem se nadati – da lijepo vlada i da sluša sam. Od neposlušnosti nema većeg zla. Ona države razvaljuje i domove raskopava; stoga treba da se brane zakoni, a ženi nikako podleći ne treba!

 

HEMON: Oče, ja ne bih mogao ni znao tvrditi da nije istina to sve što rekao si ti. Ali istinu katkad vide i drugi. Od tebe mogu bolje ja da vidim što drugi govore. Pred tobom se ljudi boje da kažu ono što ti čuti ne voliš. A ja sa strane dobro mogu slušati kako cijela zemlja oplakuje onu đevojku što od svih žena najnedužnija, najsramnije za časno djelo umire. Svog brata, kažnjen da je bez groba, psima ne dade proždrljivim, nit’ ptici kakvoj, da ga oni rastržu. Zar poštovanja nije ona dostojna? Ovako tiho se tajni širi glas. Pa zato nemoj samo na to misliti da valja tvoja riječ a druga ničija. Jer ko god misli da je trezven samo on, da jezikom ili umom druge nadmašuje, taj, otkrije li dušu, prazna zjapiće. Kad zima udari drveće što se svija grane očuva, a ono što se upire, s korijenjem se izvali. Popusti zato i promijeni naredbu. Dobro je i drugu mudru čuti riječ.

 

KREONT: Zar ja ovako sijede kose od mladog momka pamet da učiim.

 

HEMON: Narod ove zemlje ne misli k'o ti.

 

KREONT: Zar narod da mi kaže šta da radim ja? Za druge, ne za sebe zemljom upravljam.

 

HEMON: Država jednom ne pripada.

 

KREONT: Država pripada i onome ko vlada njom?

 

HEMON: Lijepo bi pustom zemljom vladao sam, zar ne?!

 

KREONT: Ti, čini mi se, onoj ženi pomažeš.

 

HEMON: Da, ako ti si žena. Za tebe radim to.

 

KREONT: O huljo, s ocem svojim zar se prepireš?

 

HEMON: Samo o pravdi govorim ja.

 

KREONT: Griješim li što svoje pravo poštujem?

 

HEMON: Ne poštuješ kad gaziš pravo božije.

 

KREONT: Ćuti pogani, ženi postao si rob!

 

HEMON: Ali sramoti ja ne robujem!

 

KREONT: Tvoj govor kaže da robuješ! Ali znaj: dok je živa, neće biti tvoja žena.

 

HEMON: Ako umre, njen grob još nekog primiće!

 

KREONT: Još prijetnjama tako drsko prkosiš?

 

HEMON: Zar prijetim kad te upozoravam na praznu misao?

 

KREONT: Sam lud si, a ja budala čekam druge da opametiš!

 

HEMON: Da nisi mi otac, rekao bih da si ti lud. Sam govoriti hoćeš, ali drugog nikad ne slušaš?

 

KREONT: Ti meni to? E sad ćeš da vidiš! (Stražaru). Straža! Dovedi mi ono grdilo, da ovaj tren tu izdahne pred vjereničkim očima!

 

HEMON: Nemoj da ti padne na pamet! Ako tu padne ona, nikad me više nećeš viđeti svojim očima. (Ode).

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11

Kratki URL: http://zrcalo.me/?p=1266

Objavio dana feb 27 2011. u kategoriji Drama. Možete pratiti sve u vezi ovog teksta putem RSS 2.0. Ako želite, prokomentarišite ovaj tekst

Ostavi svoj komentar

Prijava | Administrator SPETROV