DALEKO U NAMA

TEA: Ne gledaj me prezrivo iz daljine.
          Povući ću se u svoj kut
          i sjeđeti u mraku.
          Odvrati svoje lice od mene, dragane!
          I oprosti mi bol moj
          Uhvaćena sam kao ptica koja je zalutala.
          Otkako se potreslo srce moje
          izgubilo je svo veo i ogoljelo.
          Pokrij ga svojim sažaljenjem dragane!
          I oprosti mi moju ljubav.
          Ako me ne možeš voljeti, dragane,
          oprosti mi bol moj
ADAM: Ne, prijatelji, kažite šta hoćete!
               Nikada ja neću postati pustinjak
               ako se i ona ne zavjetuje sa mnom.
               Nikada neću ostaviti ognjište svoje i dom svoj,
               pa se povući u osamu šumsku,
               ako ne odjekne veseli kikot iz njenoga hlada
 i ne zalepršaju se na vjetru
               skutovi kabanice boje šafranove
TEA: Je li sve to istina, dragane,
          je li sve to istina?
ADAM: Ti koja žnješ moje večernje pjesme
               ti koja obitavaš u mojim usamljenim snovima,
               stalna gošćo moga pogleda,
               vezao sam te sjenkom svoje strasti.
TEA: Danas je praznik duhova…
ADAM: koji ne znaju kada će umrijeti
TEA:Ruke nam se obavijaju,
          oči nam se upijaju.
          Tako počinje povijest naših srdaca
TEA i ADAM zagrljeni šetaju i nailaze na ESMU i GRADINARA. Tu se zaustavljaju.Zvuci muzike koja govori da je sve u jednom i da je sve iz jednog. Prilaze HERA i ISAK. Napravljen je krug i svi govore stihove jedne pjesme koja je zajednička svim ljudima na planeti Zemlji.
ESMA: Bio je suton i žižak ne bješe upaljen.
              Ne misleći ništa plela sam kosu svoju.
              Mladi putnik dođe na kolima svojim
              u žaru sunca na zalasku.
              Konji su mu bili u pjeni
              i haljine njegove pokrivala je prašina.
              On priđe mojim vratima i upita umornim glasom:
TEA: “Đe je ona?“
           Ophrvana stidom nijesam mogla reći:
           „Ona, to sam ja, umorni putniče, ona to sam ja.“
           Zašto me gledaš tako čudno?
           Znam dobro da ogrlicu moju nijsi podigao.
           Znam da su je točkovi smrvili i ostavili
           crveni trag u prašini
(Muzički predah)
HERA: Praskozorje spava iza mraćnih drumova
               Zvijezde zaustavljaju dah i broje sate
               Život se naginje zalasku svoga sunca.
               Dovršite svoju posljednju pjesmu pa da se raziđemo
ADAM: U kavezu je bila pitoma ptica
               a slobodna ptica bila je u gori.
                Kad je došlo vrijeme susretoše se.
                Tako je htio usud
 

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10

Kratki URL: https://zrcalo.me/?p=2074

Objavio dana svi 30 2012. u kategoriji Drama. Možete pratiti sve u vezi ovog teksta putem RSS 2.0. Ako želite, prokomentarišite ovaj tekst

Ostavi svoj komentar

Prijava | Administrator MATOKAN