DALEKO U NAMA

ISAK: Treba li sve da propustim
            i da samo blenem
            za onom jednom
            što mi okrenu leđa?
ADAM: Mudrac me opominje
              da je život samo kap rose
               na lotosovom cvijetu
ISAK: Treba li sve da propustim
            i da samo blenem
            za onom jednom
            što mi okrenu leđa?
TEA: To bi bilo i glupo i ludo
           jer je vrijeme kratko
           Prospi po zemlji
           svoje slatke poljupce
ADAM: Ne podiži ruke svoje u praznin
               za stvarima izvan nade
Čuje se muzika na koju ISAK odgovara
ISAK: Ako moraš u bezumlju
            da skačeš u svoju smrt
             o dođi, dođi na moje jezero.
             Jezero je moje svježe i bezdano
             crno kao sam bez snova.
             Dođi, o dođi na moje jezero
             ako hoćeš da utoneš u svoju smrt
HERA: Tvoj dah dopire do mene
              i došaptava mi nemoguće nade
              O dragane, srce je moje samo tu
              da se daruje jednom suzom, jednom pjesmom
               (prilazi ISAKU)
ISAK: Čeznem da ti kažem najdublje riječi
            koje ti imam reći ali se ne usuđujem
            strahujući da bi mi se mogla nasmijati
            Polako uzimam bol svoj
            strahujući da bi to mogla ti učiniti
HERA: Govori mi dragane
              kaži mi rječima što si pjevao.
              Noć je tamna,
              zvijezde se izgubiše u oblacima.
              Vjetar uzdiše kroz lišće
              Razdriješiću svoju kosu.
              Moj plavi ogrtač priljubiće se uz mene kao noć.
              Kada se tvoje riječi završe
              sjeđećemo mirno i ćutati.
              Samo će drveće u mraku šaputati
              Noć će izblijeđeti.
              Dan će osvanuti.
              I mi ćemo se pogledati u oči
              i poći svako svojim putem.
ISAK: Zašto izabra mene
            i otuđi me od skrovišta običnog života?
            Druge su žene uvijek iste.
            Nijedna nije pogledala u dubinu svojeg srca
            Nijedna ne zna svoju sopstvenu tajnu
HERA:Kada śedim na svojem čardaku
             i osluškujem tvoje korake
             ne šumi lišće na drveću.
             U rijeci miruje voda
             kao mač na koljenima uspavanog stražara
ISAK: Ti si večernji oblak
            koji bludi nebom mojih snova.
          Vezao sam te dragana
           i uhvatio u mrežu svoje svirke
(HERA i ISAK ostaju zagrljeni a tu blizu njih je sukob ESME i GRADINARA)
GRADINAR: Ne idi dragana bez zbogom!
                         Probdio sam svu noć
                         i moje su oči otežale od sna.
                         Bojim se ako zaspim
                         da ću te izgubiti
 

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10

Kratki URL: https://zrcalo.me/?p=2074

Objavio dana svi 30 2012. u kategoriji Drama. Možete pratiti sve u vezi ovog teksta putem RSS 2.0. Ako želite, prokomentarišite ovaj tekst

Ostavi svoj komentar

Prijava | Administrator MATOKAN