Antigona

6.

 

KREONT: Ti što se po kući k’o zmija šunjaš i meni tajno piješ krv – nisam znao dvije guje da hranim protiv prijestola – reci: da li priznaješ da i ti si bila kod groba, li se zaklinješ da ništa ne znaš?

 

ISMENA: Priznajem, ako ona priznaje; onda i ja sam učesnik, i nosim krivicu.

 

ANTIGONA: Lažeš! Nit’ šćela si, nit’ s tobom ja učinih to.

 

ISMENA: Ne ustežem se da po budnom moru jedrim s tobom zajedno.

 

ANTIGONA: Zna Had i oni dolje čiji čin je grob; ne volim one koji vole samo riječima.

 

ISMENA: Nemoj, da mi zabranjuješ da s tobom umirem i da mrtve posvetim!

 

ANTIGONA: Ne prisvajaj što nisi uradila! Dovoljna je moja smrt.

 

ISMENA: A kako ću da živim bez tebe…?

 

ANTIGONA: Kreonta pitaj! Ti se staraš za njega.

 

ISMENA: Zašto me vrijeđaš?

 

ANTIGONA: Ti si život šćela, a ja smrt!

 

ISMENA: Ja ti svoje razloge nisam prećutala.

 

ANTIGONA: Ti jednima, a ja ugodih drugima.

 

ISMENA: Jednaka je sada naša krivica.

 

ANTIGONA: Ne boj se! Živa si! Moja duša već davno, služi mrtvima.

 

KREONT: Pa ove dvije su poluđele: ova je luda od kad se rodila, a sad i ova druga poluđela. Straža!

 

ISMENA: Zar bez nje da sama živim?

 

KREONT: Ne spominji mi nju! Više nema je!

 

ISMENA: Svom sinu zar ćeš vjerenicu smaknuti?

 

KREONT: Vjerenicu? Sinu?… Za oranje i drugih njiva naći će.

 

ISMENA: Ali ljubav, ljubav da li naći će?

 

KREONT: Ne želim da mi sin ima ženu zlu.

 

ISMENA: Razdvojićeš je zar od sina svoga?

 

KREONT: Ne ja, Pakao će spriječiti vezu tu.

 

ISMENA: Njoj je, kako vidim, određena smrt!

 

KREONT: Iskreno – to i ja vidim. (Stražaru). Zatvorite te ženskinje, da ne šetaju slobodno! Zaključajte ih! I kokoška nauči da leti kad uvidi da joj se smrt približava. (Stražar odvede Antigonu i Ismenu).

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11

Kratki URL: https://zrcalo.me/?p=1266

Objavio dana velj 27 2011. u kategoriji Drama. Možete pratiti sve u vezi ovog teksta putem RSS 2.0. Ako želite, prokomentarišite ovaj tekst

Ostavi svoj komentar

Prijava | Administrator MATOKAN