Don Žuan u Sohou – prva dva čina

DJ uživa jedan trenutak. Zadovoljan je. Sten se vrzma, napet je.

Sten: Možda želimo da šmugnemo prilično brzo. Mislim da je Elvira na putu ka ovamo. Uprkos mom lukavstvu moguće je da je brat uočio da se nešto ,,krije“ u ovoj zgradi.

DJ: Stene, djelujš usplahireno.

Pauza.

Sten: Pa, zapravo, ozbiljno sam razmišljao.

DJ (Izigrava da je zabrinut): Ohhh. Dobro, ohhh. Slobodno možeš da odeš.

Sten: Kako mogu kad mi tako dobro plaćate?

DJ: Rekao sam ti da ćeš biti plaćen.

Sten: Da, ali kada?

DJ: Oh, nemoj da si tako koristoljubiv. Ne treba ti plata, ono što dobijaš svakog dana je više nego velikodušno: jedini voziš jaguara, često putuješ, po neka crta vlažne koke iz cistijerne, povremeno kresneš s nogu očajne žene koje sam odbacio, a? Pametan mladić bi smatrao samo moje tutorstvo kao platu. Zavođenje je umjetnost i (izvini) momak koji nije baš privlačan može više da dobije ako manje gunđa i više uči od

gospodara.

Sten se naroguši od ozlojeđenosti, zatim vadi Blekberi iz jednog od brojnih džepova svoje jakne

Sten (klima glavom nagore): Da li da ubacim njene podatke u bazu?

DJ: Rekao sam ti da ne koristiš tu riječ – vulgarizuješ ljepotu.

Sten: Da li želite da pribilježim?

DJ razmišlja, razmatra mogućnost ponovnog susreta sa njom.

DJ: Ako baš moraš.

Sten: Kategorija?

DJ: ,,C“.

Sten: Uh. Mislio sam da će biti ,,B“. Kladio bih se. Čovjek se uči dok je živ.

Sten uzdiše i počinje da kuca po Blekberiju.

Sten: „Ime“ … „Mjesto randevua“ … I, ima li neki hobi?