Владика Михаило: Црногорска црква је транснационална

VladikaРЕДАКЦИЈА: Ваше Блаженство, хвала што сте пристали на разговор. Ми припадамо “несврстаним вјерницима” али Црногорску цркву доживљавамо као институцију која брине о свим људским душама. Можете ли нам рећи каква је религија Црногорске цркве?

ВЛАДИКА: Ми желимо да развијемо моћ љубави за друге као и за себе. У нашој религији човјек жели да достигне највећу снагу а не највећу беспомоћност. Преовлађујуће расположење је животна радост.

РЕДАКЦИЈА: Значи ли то да Бог није симбол силе, доминације над човјеком?

ВЛАДИКА: Наша религија је усмјерена на човјека и његове снаге. То је учење Исуса, Исаије. Касније је то прихватио Спиноза. Човјек мора да развија моћ ума да би схватио колико је повезан са другим људима.

РЕДАКЦИЈА: Да ли човјек у вашој религији може да изгуби своју независност и интегритет?

ВЛАДИКА: Човјек који има ум је независтан и има интегритет. Сила која влада је натприродна. Човјек је дио ње. Ми позивамо људе да употријебе свој ум. Човјек треба да развија снаге свога ума и љубави према Господу и природи на земљи.

РЕДАКЦИЈА: У Црној Гори живе различите нације и вјероисповијести. Имају ли они мјесто у Црногорској цркви?

ВЛАДИКА: Наравно. Ми поштујемо крст Светог Владимира, најстарију црногорску реликвију. Хришћанство тада није било подијељено. Иначе, сви ми становници Црне Горе имамо исти коријен. Зато је у Крајини и у читавој Црној Гори и данас присутан култ Светог Владимира. На планини Румији на Тројчин дан одвијала се процесија стољећима. Становништво тога краја (Хришћани и Муслимани) износили су крст на врх Румије. Велика несрећа се десила 2005. године. Величанствени обичај је оскрнављен кад је Српска црква са својим војницима хеликоптером спуштила металну конструкцију на врх Румије. Мора се уклонити та црква или осматрачница. То држава мора урадити јер Црногорска православна црква није само национална. Заправо, она је транснационална, јер у њој своје мјесто налазе сви народи и нације у Црној Гори.

РЕДАКЦИЈА: Ко је Свети Владимир?

ВЛАДИКА: Дукљански кнез Владимир. Убијен је на превару у Преспи (Македонија). Тамо је сахрањен 1016. године. Три године касније његова жена Косара преноси његове земне остатке у цркву Св. Марије, у Крајини. Он је Светитељ тога времена. Кад је Дукља пала под власт Немањића, мошти Светог Владимира пренешене су у Елбасан. Албански феудалац Карло Топија подигао је 1381. године у Елбасану цркву и ту похранио мошти Светог Владимира. Ту су и сачуване а у Крајини и читавој Црној Гори присутан је култ Светог Владимира. То је симбол снаге црногорског народа. Држава Црна Гора тај симбол треба да врати Црногорцима и осталим нацијама које чине црногорски народ јер је један Бог за све. А крст нам је сам Господ Исус оставио јер је он на њему распет.

РЕДАКЦИЈА: Кад је настала Црногорска црква?

ВЛАДИКА: Треба се вратити у вријеме Бенедиктинаца. То је најстарији монашки ред у римској држави. Ширили су Хришћанство у данашњој Европи. Прве Цркве на црногорском приморју почели су да подижу у 9. вијеку. А барска надбискупија помиње се 599. године. У Будви су 840. године направили цркву Св. Марије на Рту. Из 9. вијека је Свети Петар на Шурању, предграђу Котора. Познато је и десетак опатија: Свети Михаило (на Превлаци), Свети Михаило у Котору, Свети Ђурђ испод Пераста, Свети Петар у Богдашићима… Најугледнији Бенедиктински центар представљала је Богородица Ратачка код Сутомора. У цркви Бенедиктинске опатије Св. Срђа и Вакха, на Бојани, сахрањени су Дукљански владари: Војислав, Михаило, Бодин.

РЕДАКЦИЈА: Да ли су Бенедиктинци ширили писменост?

ВЛАДИКА: Да, Бенедиктинци су ширили писменост. Посједовали су и његовали скрипторије. Познати су и по илуминирању рукописних књига… Али, оно што је за црногорски народ и његову душу најважније, Бенедиктинци су учили језик народа на чијем подручју су се налазили. Жељели су непосредан контакт са становништвом па је службени језик словенски а не латински. Поп Дукљанин, Бенедиктинац, написао је Љетопис на словенском па га онда превео на латински.

РЕДАКЦИЈА: А кад је на подручју Црне Горе дошло православље?

ВЛАДИКА: Стефан Немања разара државу Дукљу 1185. године, спаљује, сравњује са земљом све осим Котора јер му је тај град отворио капије без отпора. Институција православне цркве коначно је успостављена 1219. године захваљујући Светом Сави, првом архиепископу Српске Цркве, најмлађем сину Стефана Немање. А ко је још са Савом хиротонисан таквих података нема ни у његовим житијима од Доментијана и Теодосија. Већ је био промијењен назив Дукље у Зета.

РЕДАКЦИЈА: Да ли је Растко (Свети Сава) основао зетску епископију?

ВЛАДИКА: Јесте и њено сједиште је било на полуострву Превлака, код Тивта у манастиру Светога Михаила, тамо ђе је била бенедиктинска опатија. Поред ове епископије Сава је основао седам нових. За првог зетског епископа поставио је Иралиона Шишовића и Грађана.

РЕДАКЦИЈА: Шта се десило са Дукљанско-барском надбискупијом?

ВЛАДИКА: Оснивањем православне цркве под влашћу Немањића Дукљанско-барска надбискупија је изгубила статус једине црквене организације. Престала је да буде државна црква. Православље је постало државна религија.

РЕДАКЦИЈА: Како је текло ширење православља?

ВЛАДИКА: Ширење православља у држави Зети (назив дали Немањићи) ишло је постепено. У 13. вијеку процес је био спор, али у 14. посао је био убрзан. Кад су након пропасти српског царства Балшићи дошли на власт конфесионална структура у држави Зети била је различита. На простору између Бојане, Скадарског језера и Дрима било је становништво католичке вјероисповијести. Између Скадарског језера, Мораче и Ловћена већина становништва била је православне вјероисповијести.

РЕДАКЦИЈА: Зар Балшићи нијесу поново увели католичанство?

ВЛАДИКА: Балшићи се приклањају папи и 1389. (кад се десила косовска битка) уводе католичанство као државну религију.

РЕДАКЦИЈА: Али прије тога 1346. године Зетска епископија добила је статус митрополије.

ВЛАДИКА: Јесте, и њено сједиште је било у манастиру Пречиста Крајинска, тамо ђе је сахрањен дукљански кнез Владимир, на обали Скадарског језера. Пошто је католичанство као државна религија трајало до 1403. године тј. смрти Ђурађа II Страцимировића Балшића којега је наслиједио малољетни син Балша III па је умјесто њега владала мајка Јелена. Она је иначе ћерка Лазара Хребељановића и Милице Немањић, по роду. Јелена је била велика православка па је православље од 1403. до 1421. било државна религија. Она се тада и преудала за Сандаља Хранића и отишла у Босну. Њен син је отишао у Србију и предао Зету земљу свом ујаку деспоту Стефану Лазаревићу.

РЕДАКЦИЈА: Тада се појављују Црнојевићи?

Irinej-i-vladikaВЛАДИКА: Трећа црногорска династија Црнојевићи, прихвата православље као своју, државну религију. Зетска митрополија била је пренешена из Пречисте Крајинске у манастир Светог Николе на острву Врањина. Затски митрополит столовао је на Кому. Вријеме кад је Јелена владала умјесто сина.

РЕДАКЦИЈА: Турски освајачи полако заузимају Србију док породица Црнојевић постаје моћна у Црној Гори?

ВЛАДИКА: Година коју треба памтити је 1484. Зетски митрополит налази се у Богородичином манастиру на Цетињу. Тај манастир је подигао Иван Црнојевић. Назив Зетска митрополија је промијењен у Цетињска митрополија. Иван Црнојевић је Цетињској митрополији дао низ посједа и привилегија и учинио је најмоћнијом институцијом после себе.

РЕДАКЦИЈА: Докле се простирала јурисдикција Цетињске митрополије?

ВЛАДИКА: Изван граница Црнојевића државе, на црногорско приморје и скадарску област звану Скендерија. И крај црногорске државне независности цетињска митрополија је дочекала са потпуном аутономијом. Институција црногорске државе која је надживјела државу. Умјесто владара постојао је Општецрногорски збор, јединствена институција (350 година постојало) Турци су уважавали Цетињску митрополију и Општецрногорски збор. Турска власт је поштовала и права која су имали црногорски манастири. Сви црногорски манастири задржали су посједе и турска власт им је гарантовала права.

РЕДАКЦИЈА: Ратови с Турцима трајали су вјековима, уз уважавање вјерских права… Подгоричка скупштина 1918. године са српском војском у Црну Гору су ушли политичари задужени да реализују политику сједињења Црне Горе са Србијом. Шта се тада десило са црногорском црквом?

ВЛАДИКА: Нестајањем Црне Горе са политичке карте Европе нестала је и Црногорска православна црква која се састојала од три дијела: 1. Цетињска митрополија, 2. Захумско-рашка епархија, 3. Пећка епархија. Другу и трећу створио је краљ Никола. Након присаједињења Црне Горе Србији – црногорска црква је утопљена у Српску православну цркву. Године 1929. Српска црква је редуковала број епархија: од 27 настало је 21. Тада те 1929. настала је Црногорско-приморска митрополија.

РЕДАКИЦЈА: А после другог свјетског рата шта је с Црногорском црквом?

ВЛАДИКА: Тито је обновио државност Црне Горе, али, несрећни комунисти коју су били на власти нијесу знали да треба обновити и Црногорску цркву коју је регент Александар Карађорђевић, унук краља Николе укинуо декретом.

РЕДАКЦИЈА: Али пад Берлинског зида и АБ револуција у Црној Гори мијењају свијест 1989. и 1990.?

ВЛАДИКА: Стварну обнову Црногорске цркве извршио је народ црногорски. Формиран је Одбор за обнову Црногорске цркве и функционисао је 3-4 године. То је подржавао Либерални савез и Социјалдемократска партија. Коначно, на Лучин дан 1993. Црногорска црква је обновљена и први митрополит је Антоније Абрамовић. Црногорска црква је настављач Цетињске митрополије и аутентични представник духовног бића црногорског народа.РЕДАКЦИЈА: Биће довољно за овај пут. Извините што смо Вас уморили. Хвала Вам на благу, историјским подацима које сте нам поклонили.

Kratki URL: http://zrcalo.me/?p=3800

Objavio dana okt 30 2010. u kategoriji Razgovor. Možete pratiti sve u vezi ovog teksta putem RSS 2.0. Ako želite, prokomentarišite ovaj tekst

1 Komentar za “Владика Михаило: Црногорска црква је транснационална”

  1. Imali smo problem sa originalnim napisom, te smo ga morali opet objaviti. Nijesmo u mogućnosti da preusmjerimo komentare te ih moramo ovako “ručno” postaviti na novi tekst.

    Max je 30 mart 2013 u 10:05 rekao
    “Srpsko ime je na Balkan došlo sa dolaskom južnih Slovena. Crnogorsko ime nije. Nastalo je kao naziv države u 15. Vijeku.Od 15. vijeka govori se o državi Crnoj Gori i o njenim stanovnicima kao Crnogorcima, a ne o crnogorsom etnosu. Prethodno su na sličnom prostoru postojale feudalne države Zeta i Duklja i njeni stanovnici su nazivani Zećani i Dukljani. Ni njima to nisu bila etnička imena već proistekla iz naziva države. Crna Gora nisu ime dobili ni po kojem plemenu ili narodu koji se prethodno tako zvao, već su ime dobili po nazivu geografskog područja.Na prostor Balkana stigla dominantno dva slovenska plemena – Srbi i Hrvati.Srbin je plemenski, etnički pojam nastao vjekovima prije naziva Crnogorac.O crnogorskom etnosu kao posebnom i drugačijom od srpskog ne postoji ni predanje, ni mit, ni legenda, ništa.Crnogorsku državu je stvorio južnoslovenski etnos u kojem je dominiralo plemensko ime Srba. Sami vladari i tvorci crnogorske državnosti smatrali su sebe u narodnom i vjerskom smislu Srbima, a u državnom Crnogorcima.Slovenski narod koji se nazivao Srbima oformio je preko svojih vođa i vladara hrišćansku crkvu koja je nazvana po njima. Nije narod ime dobio po crkvi, već je crkva dobila ime po narodu. Od tog naroda vode prijeklo današnja i crnogorska i srpska nacija. To je istorijski slijed događaja, a sve ostalo je nacionalistička demagogija.Stvaranje države je politički proces, kao i nacije, a Crnogorci se pojavljuju upravo stvaranjem države. Pripadnik svake nacije je pripadnost po političkom ubjeđenju, a pošto ne postoji crnogorski etnos jasno je da se tu ne radi ni o kakvim genima. U XV vijeku nisu stvarani etnosi.Nema nikakve etničke razlike između Srba i Crnogoraca u CG. Percepciju istorije i identiteta kroji politička ideologija, a ne istorijske činjenice. Nemanjići nisu bili osvajači CG, već vladari CG. Oni su u Zeti došli na vlast kao što su i drugi vladari u to vrijeme dolazili na vlast. Za neke od Nemanjića se prema dokumentima tvrdi da su i rođeni i živjeli u CG, kao i neki kasniji srpski vladari. Treba li onda dokazivati da se radi o istom narodu?Sukob oko vlasti nekadašnjih vladara iz kojih su nastale današnja CG i SRB nije bio ni etnički ni religijski, već isključivo politički, kako je to bilo uobičajeno za srednjovjekovne države. Crnogorcima su nazivani stanovnici Crne Gore, a stvaranjem države stvorena je i crnogorska nacija. Svaki vladar je imao neku svoju državu koja je dobijala svoje ime. Tako je bilo i sa Dukljom, Zetom i danas Crnom Gorom. Promjene imena države nisu značile promjenu naroda. Narod je bio isti. Taj narod je bio dio južnoslovenskih plemena i sa sobom je donio srpsko ime. Taj narod je stvorio svoju crkvu, koja i danas postoji kao SPC. Nemanjići su bili vladari Zete a ne osvajači. Njihovo osvajanje vlasti u Zeti nije bilo isto što i turska osvajanja, jer su Nemanjići tu rođeni, živjeli, istog slovenskog porijekla kao i većina tadašnje vlastele i naroda, itd. itd. Osvajanje vlasti u Zeti je za Nemanjice bilo isto kao i osvajanje vlasti Balšića, Crnojevića i Petrovića. Svi oni su osvajali vlast na svojoj zemlji i sa narodom istog porijekla.Nemanjići nisu bili stranci u Zeti, bas kao sto SPC nije stranac u CG, već prihvaćena kao vlastita etnička crkva. Koja je razlika između Srba i Crnogoraca u Crnoj Gori? Nema je. Ima li boljeg dokaza da se radi o istom narodu?Crnogorci su isti pojam kao i Sumadinci,Zlatiborci,Licani,Vojvodjani,Macvani. Njihovo ime prvenstveno je odredjeno geografskom polozaju. Njihova je nacija srpska. Svi su oni Srbi . …….,,Ponosni smo na srpsko porijeklo i crnogorsku državnost, na slavnu istoriju našeg srpskog naroda. Zato i vjerujemo u zajedničku budućnost i prosperitet.”
    (Milo Đukanović, 1991, u Andrijevici, obilježavanje Trinaestojulskog ustanka i paljenje vatri)”

    CRNOGORAC-CRNOGORAC je 17 apr 2011 u 18:22 rekao:
    “Sto vise ovakvih tekstova”

Ostavi svoj komentar

Prijava | Administrator SPETROV