Записи из подземља

— Па ако је по седам рубаља, — рече Трудољубов — нас само тројица, дакле двадесет и једна рубља, за те паре се може добро ручати. Звјерков, наравно, не плаћа.

— Па разумије се, кад га ми позивамо — одлучи Симонов.

— Зар ви мислите, — уплете се ватрено уображени Ферфичкин, као дрски лакеј који се размеће звјездицама свог господара генерала — зар ви мислите да ће Звјерков дозволити да ми сами платимо? Пристаће, можда, из пристојности, али ће зато сам пола туцета наручити.

— Таман посла, ђе можемо нас четворица попити пола туцета! — рече Трудољубов обративши пажњу само на пола туцета.

— Дакле, нас тројица, и Звјерков четврти, двадесет и једна рубља, Hôtel de Paris, śутра у пет сати —

коначно закључи Симонов, кога су изабрали да све удеси.

— Како двадесет и једна? — рекох ја са извјесним узбуђењем, очигледно увријеђен. — Ако рачунате на мене, онда није двадесет и једна, већ двадесет и осам рубаља.

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24

Kratki URL: http://zrcalo.me/?p=2889

Objavio dana nov 21 2014. u kategoriji Biblioteka, Proza. Možete pratiti sve u vezi ovog teksta putem RSS 2.0. Ako želite, prokomentarišite ovaj tekst

Ostavi svoj komentar

Prijava | Administrator SPETROV